Reciklaža

Recikliranje (recycle) uključuje obradu korištenih materijala (otpada) u nove proizvode kako bi se sprečilo rasipanje potencijalno korisnih materijala, smanjila potrošnja sirovina, smanjila upotreba energije, smanjilo zagađenje vazduha (iz procesa spaljivanja) i zagađenja voda (od deponovanja).

Recikliranje je ključna treća komponenta modernog upravljanja otpadima. Ona pored revitalizacije (reduce) i ponovnog korišćenja (reuse) čini osnovnu hijerahiju upravljanja otpadom tzv. 3R, hijerarhiju smanjanja količine otpada po redosledu važnosti. Iako je, u Evropskoj Uniji od 2008. godine, Okvirnom direktivom o otpadu (Directive 2008/98/EC on waste) hijerarhija otpada proširena na pet komponenata: revitalizaciju, ponovno korišćenje, reciklažu, oporavak (recovery) i zbrinjavanje (disposal), važno je napomenuti da je sam cilj hijerarhije otpada izvući najviše praktične koristi od proizvoda i ostvariti minimalizaciju otpada.

Recikližni materijali uključuju mnoge vrste stakla, papira, metala, plastike, tekstila, i elektronike. U strogom smislu, recikliranje materijala se preduzima kako bi se proizvela sirovina za proizvodnju. Međutim, to je često teško ili previše skupo, pa recikliranje mnogih proizvoda ili materijala uključuje i njihovo ponovno korišćenje u proizvodnji različitih drugih materijala ili proizvoda. Recikliranje se preduzima i zbog spašavanja određenih materijala iz složenih proizvoda, bilo zbog njihove vrednosti (npr. olovo iz akumulatora), ili zbog svoje opasne prirode (npr., uklanjanje žive).

Na pitanje da li je recikliranje ekonomski opravdano postaje različiti odgovori. Lokalne zajednice u razvijenijim državama vide budžetsku korist od sprovođenja programa reciklaže, uglavnom zbog smanjenja troškova deponovanja. Međutim postoje i procene poput one kada je danski Institut za procenu uticaju na životnu sredinu 2004. godine zaključio da je spaljivanje, ipak, najekonomičnija metoda za odlaganje ambalaže pića pa čak i onih napravljenih od aluminijuma [21].

Svakako, određeni uslovi moraju postojati kako bi reciklaža bila ekonomski isplativa i ekološki efikasnija. To uključuje odgovarajući izvor reciklata, sistem za izdvajanje reciklata iz otpada u blizini mesta sposobnog za preradu tog reciklata, te potencijal potražnje za reciklirane proizvode. Ova poslednja dva uslova se često previde, bez tehničko tehnološkog sistema reciklaže i potražnje na tržištu za sekundarnih sirovinama dobijenim reciklažom, recikliža je nepotpuna, i postaje zapravo samo “kolekcija”.

Trgovina materijalima nastalim reciklažom takođe je raznovrsna. Pojedine zemlje trguju sa neprerađenim reciklatima, i pored brige većine drugih zemalja da je krajnja sudbina tih reciklata nepoznata i da oni završavaju ne deponijama umesto da se prerađuju. Tako se tvrdi da u Sjedinjim Američkim Državama, od 50 do 80% računara namenjenih za reciklažu se zapravo ne reciklira. Dok je poznato da je Kina do sada ilegalno uvozila elektronski otpad, i kasnije ga rastavljala i reciklirala kako bi obezbedila monetarnu korist, ne vodeći računa o zdravlju radnika ili nastale štete po životnu sredinu. Iako je kineska vlada zabranila ove prakse, činjenica je da je njih teško iskoreniti.

Što se tiče cena reciklata značajno je napomenuti da su one u 2008. godini pale pre njihovog skoka u 2009. godini. Karton je prosečno plaćan oko 62 €/toni u periodu od 2004. do 2008, zatim mu je cena pala na 22€/toni, da bi dostigao cenu maja 2009. godine od 69 €/toni. Cena PET plastike je sa 182 €/toni, pala na 87 €/toni da bi dostigla 2009. godine cenu od 227 €/toni.

0 comments

Add your comment

Commenting is allowed only for registered users.

Other articlesgo to homepage

Šta je „održiva zajednica“?

Šta je „održiva zajednica“?(0)

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne

Šta je održivost?

Šta je održivost?(0)

Nesporazumi postoje oko preciznog značenja termina „održivost“. Termin se upotrebljava u različitim kontekstima, uključujući razvoj, gradove, poljoprivredu, ekonomiju, tehnologiju, životnu sredinu, građevine, itd. Konfuzija oko značenja ovog termina rezultat je njegove upotrebe u različitim kontekstima u kojima se obično i različito definiše. Najčešća početna definicija ovog termina je u kontekstu razvoja. Održivi razvoj onako kako

Zašto je recikliranje važno?

Zašto je recikliranje važno?(0)

Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti tako i dobit u smanjenju zagađenja. Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodanja sirovina. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje, stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem, proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina, štede se

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP)

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP)(0)

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP) holistički je sagledana perspektiva društva i ekonomija usklađena sa ciljevima održivosti. OPP možemo definisati kao: “proizvodnju i upotrebu dobara i usluga na način koji odgovara zadovoljenju osnovnih potreba i obezbeđenju boljeg kvaliteta života, minimizirajući upotrebu prirodnih resursa, toksičnih materijala i emisiju otpada i zagađivača tokom čitavog životnog ciklusa tako da

read more

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.