Ugroženi izvora voda u Vojvodini

„Tretman pitkih i otpadnih voda u AP Vojvodini je nezadovoljajući, a ugroženost podzemnih voda – velika! Najbolja, odnosno, najpitkija voda nalazi u Sremu, dok je ona u severnoj Bačkoj i centralnom i severnom Banatu – slabijeg kvaliteta“, rekla je Nada Lazić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, na prezentaciji tehničkih rešenja češke kompanije BMTO za vode Vojvodine. Na prezentaciji, koja je održana u Skupštini AP Vojvodine, ova renomirana kompanija predstavila je tehničke informacije o postrojenjima za preradu voda i kanalizacionim sistemima, kao i moguća rešenja za vodoprivredna preduzeća.

Profesor Božo Dalmacija je, u uvodnom predavanju, objasnio u kakvom je stanju vodosnabdevanje i zaštita voda u Vojvodini. On je istakao da se 90 odsto stanovništva pokrajine snabdeva se pitkom vodom iz vodovoda, a da oko 190 hiljada domaćinstava u 91 naseljenih mesta u Vojvodini nema tu privilegiju.

„Voda kao prirodni resurs u Vojvodini ima veći procenat arsena od dozvoljenog, kao i veću koncentraciju natrijuma i nekih drugih hemijskih supstanci. Zato ona mora pažljivo da se prerađuje i distribuira“, rekao je Dalmacija.

U Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini ističe se da prioritet u rešavanju ovih problema treba da imaju ona područja koja su ugrožena povećanom koncentracijom arsena – uzročnikom povećanog oboljenja građana od raka debelog creva. „Osam puta veću, od zakonom dozvoljene koncetracije arsena od 10 µg/l, imaju pijaće vode opštine Bački Petrovac, Temerin, Novi Kneževac, Subotica, Senta i Srbobran”, navodi se u ovom dokumentu.

Za rešavanje problema vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini neophodno je izdvojiti skoro milijardu i po evra. S obzirom na sadašnje mogućnosti investiranja u ovu oblast, Strategija će, po planu, biti sprovođena narednih 20 godina.

Poredeći iskustva, predstavnici češke delegacije istakli su da je situacija u Vojvodini uporediva sa situacijom u Češkoj na početku devedesetih godina prošloga veka. Rešavanje problema u Češkoj otpočelo je finansiranjem iz nacionalnih fondova, prevashodno iz Fonda za zaštitu životne sredine, a od 2004. godine, kada je Češka postala član EU, pitanje pitke i otpadne vode rešeno je uz pomoć evropskih fondova i u naseljima ispod 2.000 stanovnika.

Do 1989. godine u Češkoj je nadoknada po kubiku pitke i otpadne vode bila skoro zanemarljiva, 35 puta manja od današnje, koja iznosi od jednog evra po kubiku za otpadne vode do dva evra za pitku vodu. Jednaku cenu plaćaju i fizička i pravna lica, za razliku od Srbije, gde pravni subjekti plaćaju tri puta veću cenu od domaćinstava.

„Troškovi uklanjanja arsena iz pijaćih i otpadnih voda za protok od jednog litra u sekundi približno iznose od 15.000 do 18.000 evra”, istakli su predstavnici kompanije BMTO.

0 comments

Add your comment

Commenting is allowed only for registered users.

Other articlesgo to homepage

Šta je „održiva zajednica“?

Šta je „održiva zajednica“?(0)

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne

read more

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.