ZAJEDNICE back to homepage

Ugroženi izvora voda u Vojvodini Ugroženi izvora voda u Vojvodini(0)

„Tretman pitkih i otpadnih voda u AP Vojvodini je nezadovoljajući, a ugroženost podzemnih voda – velika! Najbolja, odnosno, najpitkija voda nalazi u Sremu, dok je ona u severnoj Bačkoj i centralnom i severnom Banatu – slabijeg kvaliteta“, rekla je Nada Lazić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, na prezentaciji tehničkih rešenja češke kompanije BMTO za vode Vojvodine. Na prezentaciji, koja je održana u Skupštini AP Vojvodine, ova renomirana kompanija predstavila je tehničke informacije o postrojenjima za preradu voda i kanalizacionim sistemima, kao i moguća rešenja za vodoprivredna preduzeća.

Profesor Božo Dalmacija je, u uvodnom predavanju, objasnio u kakvom je stanju vodosnabdevanje i zaštita voda u Vojvodini. On je istakao da se 90 odsto stanovništva pokrajine snabdeva se pitkom vodom iz vodovoda, a da oko 190 hiljada domaćinstava u 91 naseljenih mesta u Vojvodini nema tu privilegiju.

„Voda kao prirodni resurs u Vojvodini ima veći procenat arsena od dozvoljenog, kao i veću koncentraciju natrijuma i nekih drugih hemijskih supstanci. Zato ona mora pažljivo da se prerađuje i distribuira“, rekao je Dalmacija.

U Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini ističe se da prioritet u rešavanju ovih problema treba da imaju ona područja koja su ugrožena povećanom koncentracijom arsena – uzročnikom povećanog oboljenja građana od raka debelog creva. „Osam puta veću, od zakonom dozvoljene koncetracije arsena od 10 µg/l, imaju pijaće vode opštine Bački Petrovac, Temerin, Novi Kneževac, Subotica, Senta i Srbobran”, navodi se u ovom dokumentu.

Za rešavanje problema vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini neophodno je izdvojiti skoro milijardu i po evra. S obzirom na sadašnje mogućnosti investiranja u ovu oblast, Strategija će, po planu, biti sprovođena narednih 20 godina.

Poredeći iskustva, predstavnici češke delegacije istakli su da je situacija u Vojvodini uporediva sa situacijom u Češkoj na početku devedesetih godina prošloga veka. Rešavanje problema u Češkoj otpočelo je finansiranjem iz nacionalnih fondova, prevashodno iz Fonda za zaštitu životne sredine, a od 2004. godine, kada je Češka postala član EU, pitanje pitke i otpadne vode rešeno je uz pomoć evropskih fondova i u naseljima ispod 2.000 stanovnika.

Do 1989. godine u Češkoj je nadoknada po kubiku pitke i otpadne vode bila skoro zanemarljiva, 35 puta manja od današnje, koja iznosi od jednog evra po kubiku za otpadne vode do dva evra za pitku vodu. Jednaku cenu plaćaju i fizička i pravna lica, za razliku od Srbije, gde pravni subjekti plaćaju tri puta veću cenu od domaćinstava.

„Troškovi uklanjanja arsena iz pijaćih i otpadnih voda za protok od jednog litra u sekundi približno iznose od 15.000 do 18.000 evra”, istakli su predstavnici kompanije BMTO.

Šta je „održiva zajednica“? Šta je „održiva zajednica“?(0)

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne sredine istovremeno i nezavisna i međusobno povezana. Da bi istakli važnost razmatranja i usklađvanja ovih pitanja, mnogi koriste analogiju tronožne stolice. Same noge predstavljaju ekonomsku, društvenu i komponentu životne sredine a sedište stolice predstavlja samu održivost. Dovoljno je da jedna od ovih nogu nije zdrava, stolica se urušava i održivost ne može biti dostignuta.

Ekonomska pitanja uključuju dobre poslove, dobru zaradu, stabilan biznis, odgovarajući tehnološki razvoj, razvoj poslovanja, itd. Ukoliko zajednica nema jaku ekonomiju, sigurno je da ne može biti zdrava niti održiva na duži vremenski period.

Sa stanovišta životne sredine, zajednica može biti održiva jedino ukoliko ne degradira svoju životnu sredinu ili ne upotrebljava iskoristive resurse. Pitanja životne sredine uključuju i zaštitu ljudskog i zdravlja životne sredine; zdravlje ekosistema i staništa; smanjenje i/ili eliminaciju zagađenja vode, vazduha i zemljišta; obezbeđenje zelenih površina i parkova za divlje životinje, rekreaciju, i druge upotrebe; upravljanje ekosistemima; zaštitu biološke raznolikosti (biodiverziteta); itd.

Zajednica, takođe, mora imati u vidu i društvena pitanja. Ukoliko zajednica ima značajne društvene probleme, poput rasprostranjenog kriminala, ona ne može biti ni zdrava ni stabilna duži niz godina. Štaviše, takva zajednica najverovatnije neće biti u stanju da adresira druga važna pitanja zajednice, poput problema životne sredine, s obzirom da je prezauzeta svojim društvenim problemima. Društvena pitanja adresirana u stremljenjima ka održivosti zajednice uključuju obrazovanje, kriminal, ravnopravnost, posebne probleme zajednice, javne građevine, duhovnost, itd.

Klimatske promene Klimatske promene(0)

Globalna klima se menja. Srednja godišnja temperatura – globalno i u Evropi – nastavlja da raste. Globalno ona je porasla za 0.74 oC u periodu od 1906. do 2005. godine. U Evropi srednja godišnja temperatura je za 1,4 oC veća od one u predinustrijskom periodu sa poslednjom najtoplijom dekadom u poslednjih 150 godina, i 1998. i 2006. najtoplijim godinama do tada (IPCC- Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007). Tokom ovog veka globalna temperatura porašće za 1.8 – 4.0 oC. Najtopliji delovi Evrope, predviđa se, biće oni na istoku i jugu kontinenta.
Nivo mora je u porastu, a topljenje glečera se ubrzava. Globalni srednji nivo mora u porastu je za 1,7mm godišnje tokom XX veka, a predviđa se da će narasti od 0,18 m do 0,59 m u XXI veku (IPCC, 2007).
Već je uočen uticaj klimatskih promena na prirodne ekosisteme, biodiverzitet, ljudsko zdravlje i vodne resurse – poplave i suše, a projektovano je i njeogovo povećanje. Zemlje u razvoju najviše će osetiti štetu od klimatskih promena, s obzirom na nedostatak finansijskih i tehničkih kapaciteta da se prilagode, na primer, suši ili da umanje štetu od poplava.
Klimatske promene utiču na mnogo ekonomskih sektora uključujući šumarstvo, poljoprivredu, turizam i osiguravajuće kompanije. Poslednjih godina, na primer tokom leta 2005, obilne padavine si dovele do razarajučih poplava u istočnom delu Evope, naročito u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Makedoniji, stvarajući veliku štetu imovini, infrastrukturi i poljoprivredi. Ovakvi uzgredni događaji ne mogu se pripisati samo klimatskim promenama, već kao prikaz onoga šta može da postane učestalo ako se klimatske promene nastave. Ali nisu svi uticaji klimatskih promena negativni: na primer poljoprivredni sektor u pojedinim delovima može da ima koristi od porasta temperature.
Postoji povećana zabrinutost naučnika i političara da klimatske promene mogu biti brže i naglešenije nego što se to predstavilo u prethodnim projektima (npr. IPCC). Uz postepene promene, mogu se dogoditi i one ne linearne odn. ne predviđene promene. Iako ovakav scenario nije siguran, tamo gde bi se pojavile napravile bi ozbiljne posledice kao što je pomeranje klimatskog sistema jedne zemlje na drugu u relativno kratkom roku. Jedna takva promena mogla bi biti topljenje ogromnih ledenih površina na Grenlandu i zapadnom Antartiku, što bi oslobodilo dovoljno vode da se poveća nivo mora za 13 metara, i to je nešto što bi se moglo dogoditi tokom sledećih hiljadu godina.
Čak i ako je globalno zagrevanje u izvesnoj meri posledica prirodnih faktora, najnovija naučna istraživanja pokazuju da se emisije gasova u prethodnim decenijama mogu pripisati ljudskim aktivnostima(IPCC, 2007): ugljen dioksid (CO2) najviše doprinosi zagrevanju do 80% od ukupne emisije gasova. Značajna smanjenja emisije gasova su neophodne da bi se uticaj klimatskih promena držao na podnošljivom nivou.
Klimatske promene i njeni uticaji

Temperatura

Svetska temperatura se počela sistematski meriti početkom 19-og veka, i koristeći indirektne metode, svetske temperature su rekonstruisane u poslednjih 400 milenijuma. Postepene promene u globalnoj temperaturi daju indikaciju osetljivosti pojedinih oblastiv promenama klime (npr. IPCC, 2007: EEA, 2004, 2005).
Povećanje svetske temperature, naročito poslednjih decenija, je jedno od jasnih znakova da se klima menja. Svetska temperatura je sad veća za 0,8°C nego u pre-industrijsko vreme (CRU,2006;GISS/NASA,2006). U proseku, 2005. i 1998. godina su najtoplije zabaležene. Treba napomenuti da je 1998.god. bio snažan El Ninjo, koji reziltira dodatno zagrevanje, gde je 2005.god. bila približno topla ali bez ove pojave.
Ljudsko zdravlje
U većem delu sveta životni vek čoveka se povećava, još se i infatilna i dečija smrtnost smanjuje u većini razvijenih zemljama. Uprkos ovim pozitivnom trendu opadanja primećuje se povećanje u vektorskim (bolesti koje se prenopse preko insekata) i infektivnim bolestima kao što su dengi groznica, malarija, hantavirus i kolera. U dodatku, gradska populacija u večini zemalja u razvoju se povećava, tako da se očekuje povećanje od 50% do 2020.god. Ovakve promene će doneti korist samo ako su propraćene lakšim pristupom uslugama kao što su sanitacija i voda za piće; one takođe mogu dovesti do gradskih problema životne sredine uključujući zagađenje vazduha(olovo u vazduhu i sl.), lošu sanitaciju i loš kvalitet vode za piće, ako se ne poboljša pristup sanitetskim uslugama.

Poljoprivredna proizvodnja

Iako poljoprivreda na globalnom nivou može ostati ne promenjena u pogledu osnovne proizvodnje u uslovima promenjene klime – usled tehnološkog napretka i efikasnije poljoprivredne prakse stvoriće se veliki regionalni jaz; ove razlike će biti manje izražene u Evropi gde je poljoprivreda napredna.
Poljoprivredna proizvodnja može da se izrazi u kvantitetu i kvalitetu. Reakcije pojedinih biljaka na globalne promene će zavisiti od balansa kratkih ciklusa nastalih od povećanja temperature, skraćenog perioda za skupljanje letine, mogućno povećanje letine usled povećanja CO2 u vazduhu i ekonomičnijeg korišćenja vode usled povećanog isparavanja vodene pare iz biljaka. Ovaj balans bi mogao biti veoma subtilan u kontekstu visoko razvijene Evropske poljoprivrede.

Vreme
Sneg i led

Sneg i led i njegove potencijalne promene u toplijoj klimi će imati velik uticaj na Evropske reke i potoke. Planine- prvenstveno Alpi – su izvor većini Evropskih reka kao što su Rajna, Rona i Dunav su zavisne od sezonskog akumuliranja i topljenja snega, tokom leta i jeseni, i otopljene vode iz planinskih glečera. Promene u planinskim površinama pod ledom u Alpima i Finskoj imale bi značajne posledice za reke koje počinju u njima.

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.