ENERGIJA back to homepage

Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije(0)

U Srbiji je do sada iskorišćeno 10,1 milijardi kilovat sati godišnje, što je oko 51 odsto tehnički iskoristivog hidropotencijala, rečeno je 24. juna 2011. godine na okruglom stolu, koji je organizovao Balkan magazin.

Kako je rečeno, u 15 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 17,8 MW godišnje se proizvede prosečno oko 53 miliona kilovat sati električne energije.

“Tehnički iskoristiv hidropotencijal u Srbiji iznosi oko 19,8 milijardi kilovat sati godišnje, i to 18 milijardi kilovat sati godišnje na objektima kapaciteta većeg od 10 MW, dok je oko 1,8 milijardi kilovat sati godišnje moguće dobiti izgradnjom više od 850 malih hidroelektrana”, rekao je direktor Sektora za strategiju i investicije u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

Predstavnik Ministarstva infrastrukture i energetike Nikola Rajaković je kazao da se rezultati u izgradnji hidroelektrana u poslednje tri godine nisu dovoljni, kao i da državna administracija i lokalne samouprave moraju ubrzati rad.

Rajaković je kazao da je jedan od razloga za sporost projekata i to što investitori završe jednu fazu, a ona shvate da više nemaju novca.

Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović je kazao da je iz medija saznao da se radi novi zakon o energetici i ukazao da je to jako loše.

“Energija se mora proizvoditi, to niko ne spori, ali ključni problem je nedostatak procedura”, rekao je on i dodao da država mora raspisivati koncesije kako bi investitori jasno znali proceduru, a ne da se posao daje onom koji prvi dodje.

Marjanović je dodao i da male hidroelektrane malo zagadjuju životnu sredinu, ali da se mora znati da se izgradnjom brana menja životna sredina.

Prema njegovim rečima, ako bi se na vodnim tokovima Srbije izgradilo svih 850 hidroelektrana bio bi uništen hidropotencijal države.

Kako je rečeno na okruglom stolu, najveći hidropotencijal je na rekama Dunav i Drina.

Izvor : (Beta)

 

Sunce ne ispostavlja račune Sunce ne ispostavlja račune(0)

Upotreba obnovljivih izvora energije kod nas je na samim počecima. Mnogo je nepoznanica u domaćoj javnosti o mogućnostima i načinima korišćenja obnovljvih izvora u svakodnevnom životu građana. Da bismo približili ovu mladu tehnologiju (ne stariju od trideset godina) razgovarali smo sa Vladimirom Vulićevićem, diplomiranim inžinjerem mašinstva iz tehničke službe Viessmann akademije. Akademije poznate nemačke kompanije, skoro osnovane i u Srbiji, koja, pored toga što je pionir na ovom području, predstavlja najbolju adresu da se upravo sa njenim predstavnikom razgovara o tehnološkom napretku, trendovima i tržištu.

  • S obzirom na raznovrsnost instalacija za dobijanje energije iz obnovljih izvora, možete li nam odgovori na pitanje šta građani moraju razumeti kada se odlučuju za investicije u ova postrojenja?

Ima dosta obnovljih izvora energije koje su na raspolaganju. Najinteresantije je da se iskoristi najbliži potencijal i da za najmanju moguću investiciju građanin dobije najviše energije u sistemu. Drvo, recimo, predstavlja fantastičan izvor obnovljive energije na koji se malo računa u pravom smislu reči tj. njegovim pravilnim korišćenjem kroz adekvatnu opremu i sisteme koji to dozvoljavaju. Sunce je, takođe, na raspolaganju. Sunce ne ispostavlja račune. Sunce daje ogromnu količinu energije i, nažalost, u Srbiji se izuzetno slabo koristi. Korišćenje solarne termičke energije pristupačno je našim građanima, iako država još ne daje subvencije za posticaj potrošača.

Drvo i sunce, pre svega u smislu solarne termalne energije, predstavljaju prvi korak u Srbiji. Korišćenje ostalih obnovljivih izvora energije vrlo je bitno, ali iziskuje velika materijalna ulaganja. Neophodne su subvencije države ne bi li se nešto odrazilo na tu temu. To su sistemi koji u ovakvom odnosu cena koštanja energija imaju izuzetno dug period isplativosti i praktično može se razmatrati da li su smisleni ili ne. Naravno da jesu, jer naša zemlja na taj način čuva svoje okruženje, čuva svoje sopstevene resurse, ali oni su investiciono još daleko od prosečnog građanina.

  • U zemljama u razvoju često su cene zbog nerazvijenosti tržišta različite su od države do države, kakva je situacija u našoj zemlji glede cena u EU i u regionu?

To je tačno. Zemlje Evropske unije odavno su prepoznale problematiku energije, njihov problem, pa i naš, je što smo po pitanju energije apsolutno zavisni od uvoza. Baziramo se, pre svega, na gasu koji ne proizvodimo, na naftu koju takođe ne proizvodimo i na neke rezerve goriva kojeg imamo. Međutim, to naše gorivo i njegov tretman ekološki je problematično, i ono kako takvo ispada u najvećem delu Evropske unije.

Poznat je krug, što se više tržište razvija više je instalacija, bolje su cene. Cene su vrlo bitan faktor, ali drugi bitan faktor jeste i podizanje standarda tehnike. Nije bitno samo da proizvodi imaju nisku cenu nego da i projektanti bolje vladaju temom i izvođači bolje poznaju materiju. Manje je grešaka, mnogo dobrih instalacija i eto zamajca. Mnogo ljudi je zaposleno i velik je obrt novca. To je onda zatvoren krug.

Kada govorimo o cenama, Srbija još uvek značajno odstupa od okruženja. Nažalost, ne samo od evropskog. Već su krenule subvencije u zemljama za koje možemo reći da su ekonomski slične nama. Prepoznata je potreba da se ponaša domaćinski. Kada bi svi zajedno uštedili po samo jedan kilovat, mnogo bi to značilo za našu državu.

Navešću primer subvencija u Evropskoj uniji koje pokrivaju 10 do 15 kvadrata za toplotnu pumpu po grejnom kvadratu površine objekta, ili, recimo, stotinjak evra po metru kvadrata za solarno termalno postrojenje. Kod nas, nažalost, to još uvek ne postoji. Neki pomaci se dešavaju u smislu korišćenja biomase odnosno proizvodnju električne energije, ali je i dalje vrlo niskog intenziteta.

Cena opreme kod nas su dosta više nego u okruženju. Očekujem razvoj, ali za sada najsmislenije je okrenuti se suncu kao najjeftinijoj investiciji. Najkraći period amortizacije daju solani termalni sistemi za pripremu tople sanitarne vode, grejanje bazena, podrška grejanju itd, a tek posle ostali sistemi.

  • U strategijama obnovljivih izvora energije u Srbiji često je isticana važnost biomase kao resursa na koji Srbija treba da u većoj meri računa u odnosu na neke druge resurse obnovljivih izvora. Šta mislite koji su ključni problemi sa kojima se Srbija suočava imajući tu na umu i energetsku efikasnost, a potrošnja sve veća svake godine? Kako da se Srbija nađe na putu održivost i stabilnosti snabdevanja energijom?

Realno tržište nas navodi na korišćenje sve više obnovljivih izvora energije. Kada bude svaki građanin ove zemlje plaćao cenu energije koja je realna, koja ne predstavlja socijalni mir ili neko drugo rešenje, brzo ćemo se okrenuti ovim izvorima kako iz ekonomskih tako i zbog ekoloških razloga. Biomasa, posebno u slučaju Vojvodine prestavlja enorman potencijal. To nije ništa novo, takvih postrojenja ima u Vojvodini, i bilo ih je i mnogo godina ranije. Postoji dosta otpada i ne treba da gledamo kako on pored puta gori. Postoji čitav niz tehnološki interesantnih rešenja. Recimo, proizvodnja biogasa iz biomase, zatim, lokalno korišćenje biogasa ali i prečišćavanje tok biogasa i ubrizgavanje u mrežu zemnog gasa. To je potencijal, koji je zaista nemerljiv. Nešto što bismo bacili, ne bi koristili ili čak potrošili novce da bi smo uništili treba da koristimo i da ga vraćamo nazad u sistem. U to se, sigurno, mora uložiti mnogo energije. To je nešto što nam je mnogo bliže od vetrenjača koje jesu fascinanta rešenja, ali investiciono ne tako isplativa.

  • Koji su ključni momenti koje danas prepoznajemo po pitanju tehnološkog razvoja i trendova u dobijanju energije iz obnovljih izvora?

Dobra perspektiva naše zemlje jeste činjenica da smo mi daleko iza realnog sveta, Evropske unije i njihovog korišćenja energije obnovljivih izvora energije. Nama je, sada, na početku na raspolaganju njihovo ogromno iskustvo. Nećemo prolaziti kroz sve početne muke – kroz tehnološki razvoj i napredak. Možemo iskoristimo poznatu i postojeću tehnologiju to će napraviti ogroman rezultat.

Što se tiče drugog dela pitanja, stanje tehnike je trenutno na fascinatnom nivou. U zadnjih trideset godina puno se toga promenilo. Stepeni iskorišćenja kotlova na čisto gorivo sada su na 95 i više odsto. Automatizovano je sagorevanje, loženje, čišćenje, itd. Stepen iskorišćenja termalnih kolektora blizu je osmadeset odsto. Na nivou smo vrhunskog korišćenja energije.

  • Bezbednost postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora do nedavno nije bila upitna. Danas se u EU sve češće govori o ovom pitanju. O kojim se to izazovima govori?

Svi tehnički problemi su rešeni i kod nas dolaze kao gotov proizvod. Naravno da se o tome vodi računa. Postoje interesantni zahtevi po pitanju bezbednosti i u solarnim termalnim i fotonaponskim sistemima, a pogoto u biogas postrojenjima. Ali ono što je dobro za nas je to što je sve to provereno, pušteno. Ako vam kažem da se godišnje u Nemačkoj uvede hiljadu postrojenja na biogas, možete zamisliti koje je to iskustvo, a ono nam je na dohvat ruke. Sve informaciju su nam dostupne i možemo vrlo lako da ih iskoristimo. Standardi u EU već postoje i potrebno je samo da ih primenimo.

  • Viessmann akademija omogućuje vam značajne kontaktima sa firmama i ljudima koji se bave instalacijama, proadjom i servisom. Kako vidite te resurse kod nas. Da li su kapaciteti servisera dovoljni da zadovolje zahteve domaćeg tržišta, ali i eventualni porast interesovanja tražnje za postrojenjenjima obnovljivih izvora energije?

Što se toga tiče mi smo i podjednako dobri i podjednako loši u odnosu na sve druge stvari u našoj zemlji. Naravno da stanje tehnike u našoj zemlji nije kao stanje tehnike u EU. Toga moramo biti svesti. Ali, protok informacija nije ograničen. Ljudi koji ovde žive imaju informacije. Znaju kako se to negde drugde radi, i poznaju i žele vrhunska rešenja. Mi smo firma koja distribuira ta rešenja i naravno, neophodni zamajac su i projektanti, i izvođači i serviseri. Nažalost, oni u redovnom edukativnom sistemu nisu bili u prilici da dođu do takvih sistema i do takvih informacija. U školama se, jednostanvno, takvi sistemi ne testiraju i ne uče. Mi smo toga svesni, i ulažemo zaista velik napor da im pokažemo da to nije ništa specifično, ništa teško, ništa zahtevno. Naša firma ima stotinjak godina iskustva. Preko trideset godina iskustva u obnovljim izvorima energije. Nama je drago da to iskustvo podelimo sa svima koji dođu na naše školavanje i to naši serviseri to prepoznaju. Stalno smo sa njima u kontaktu, brižljivo radimo svaku instalaciju i to je put koji se mora proći.

Duško Medić

Energetski potencijal vetra u Srbiji Energetski potencijal vetra u Srbiji(0)

S obzirom na trenutni tehnološki nivo, ukupni potencijal energije vetra u Srbiji (prema podacima istraživanja objavljenog na http://www.serbia-energy.com) iznosi oko 1300 MW instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji. Ovi kapaciteti potencijalno mogu proizvesti oko 2.3 TWh električne energije godišnje.

Glavna područja za dobijanje energije od energije vetra u Srbiji su Jastrebac, Stara planina, Kopaonik, Juhor, Suva planina, Tupižnica, Krepoljina, Ozren, Vlasina, kao I područje grada Vršca.

Posebno je zanimljiva Vojvodina koja gotovo na dve trećine svoje površine ima prosečnu godišnju brzinu vetra od 4 m/s, a neophodni nivo od 5 m/s može se naći na nekoliko lokacija: Vršac (koji je vodeći sa svojih 6,27 m/s), zatim, Bela Crkva, Inđija, Irig, Kikinda, Sombor, Novi Sad i Sremska Mitrovica.

Kada izračunamo potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi pri uslovu da se sav potencijal iskoristi, oko 0,91 KWh po danu, jedva šestina od dnevne potrosnja stanovnika u domaćinstvu u Srbiji od 5.479 Kwh.

Geotermalna revolucija Geotermalna revolucija(0)

Čista, obnovljiva, konstantna i dostupna širom sveta, geotermalna energija je već u upotrebi u velikom broju toplotnih i električnih centrala. Istraživači trenutno razvijaju nove tehnologije koje će omogućiti upotrebu geotermalne energije na širem geografskom području. Zajedno, obićićemo pilot centralu Soultz-sous-Forets u Alsace-reu (FR).
Na prvi pogled selo Soultz-sous-Forets nije ništa posebno. Smešteno duž Nemačko-Francuske granice, izgleda poput bilo kog drugog malog sela u Alsace-reu. Obojeno ruralnim mirom jedva uznemirenim obimom obruča susednog brda. U poslednje dve dekade, ambiciozni istraživački projekat rastao je na brdu. Cilj projekta? Da se uspostavi prva svetska geotermalna centrala, ili napredni geotermalni sistem (Enhanced Geotermal System, EGS). Osnova ovog revolucionog koncepta – osmišljenog u SAD tokom sedamdesetih – ekstrakcija je toplote zemlje na mestima na kojima nije bila iskorištavana u prošlosti.
Teško je zamislivo da Soultz projekat vode samo 15 stalnih angažovanih, i oni koji to nadgledaju, profesionalci raznih profila koji dolaze i odlaze: inžinjeri, geolozi, geofizičari, seizmolozi, operatori rovokopača, operatori kranova, elekto-inžinjeri i mnogi drugi. Aktivnosti ove matice, porasle su još više januara 2008. godine kada je otpočeo deo poslova na nadzemnim instalacijama neophodnim za pretvaranje toplote zemlje u električnu energiju. Sad je kraj maja 2008. godine. Projekat slavi kulminaciju dvadesetogodišnjeg frenetičnog istraživanja. Na kraju, ova pionirska geotermalna centrala – izgrađena i podržana od javno/privatnog evropskog partnerskog projekta – počela je da proizvodi električnu energiju. Ovo je stvarno prva svetska proizvodnje takve vrste.

Korist od malo znanog okruženja

Geotermalni koncept – da se iskoristi podzemna toplota nastala prevashodno od raspada radioaktivnih elemenata stena zemljine kore – nije ništa novo. Razvoj je otpočeo sa naftom krizom sedamedesetih prošlog veka. Iako velik broj geotermalnih postrojenja za dobijanje energije širom sveta već proizvodi električnu struju ili obskbljuje daljinske toplotne sisteme, Soultz sadrži fundamentalnu razliku koje ga razlikuje od drugih – podzemnu vodu. Postojeća tehnologija ograničena je na ispumpavanje konačne količine tople vode (obogaćene i drugim sadržajima) i njene direktne upotrebe za zagrevanje toplotnih sistema ili pokretanje turbina za proizvodnju električne energije. Orginalnost Soultz koncepta je činjenica da on ne zahteva lokalne hidrogeološke resurse. Ovde se površinska voda upumpava u dovoljno duboke prirodne kristalne stene koje omogućuju upotrebljivu, merljivu, količinu korisne toplote. U slučaju Rhine Graben – geološkog područja u kojem je pilot projekat Soultz uspostavljen – stene koje istraživači ispitivaju dvadeset godina su granitne.
Albert Genter iz Francuskog geološkog istraživačkog centra (Bureau de Recherches Geologiques et Minieres, BRGM) je strukturarni geolog. Iako je on projekt kordinator projekta Soultz od septembra 2007. godine, njegovo poznavanje ovog mesta datira od davno, njegova doktorska teza odnosila se na Soultz granit. „Terenski rad otpočeo je 1987. godine, kada je iskopan bunar GPK1 koji je omogućio uzimanje prvih uzoraka i determinaciju karakteristika strukture stene upotrebom različitih foto-akustičnih tehnika”, objašnjava on pokazajući na stari otvor koji se nalazi ispred kancelarija organizacije koja vodi projekat, European Economic Interest Grouping (EEIG) Exploatation Miniere de la Chaleur (Heat Mining).
„To nam je pružilo jasniju sliku o sadržaju zemlje ispod površine. Podaci sakupljeni tokom programa eksploatacije nafte jedva da su davali neke informacije o kristalnim stenama koja su se nalazale ispod sedimentacionog sloja – zbog toga što nisu bile pogodne za eksploataciju nafte nisu bile važne ni geolozima. Ali, sakupljeni podaci govorili su o nalazištu atipičnog gradijenta, gde temperatura raste sa dubinom stepenom većim od ma kog drugog područja.
„Američki istraživači koji su originalno osmislili EGS koncept proglasili su ovo nalazište Hot Dry Rock Geothermy. Međutim, Soultz eksperimenti pokazali su upravo da ovo nalazište granita uopšte nije suvo. Pronašli smo da ono sadrži prirodnu vodu, samo u malim količinama, ali dovoljno velikim da bi bila korištena u geotermalnoj elektrani. Tako da se ovaj deo u kom se nalazila voda upotrebio kao rezervoar iz kojeg je korištena voda ponovo ubrizgavana u sistem naprslina”.
Da li je činjenica što se centrala nalazi na takvim delovim sa vodom učinila projekat manje originalnim? „Ne, ni najmanje”, uveravao nas je Genter. „Mi smo jednostavno oportunisti. Iako je voda ispumpavana na mestu, ona je ponovo ubrizgavana u sistem naprslina koji praktično nije ni sadržao vodu na početku”.

Otvaranje stene

Eksploatorno istraživanje otkrilo je postojanje sistema naprslina dovoljno razvijenog da posluži kao geotermalni cirkulacioni sistem. Problem se nalazio u tome što voda nije mogla biti direktno ubrizgavana u stene, s obzirom da su naprsline granita bile zakrčene prirodnim nalazištima krečnjaka i drugog peska, glinom i nalazištima nemetala. Pre nego što je cirkulacioni test bio rađen u cilju potvrde izvodivosti sistema, pravo okruženje je trebalo da se stvori kako bi se omogućila eksploatacija.
„Koristili smo dve tehnike da uvećamo naprsline i da učinimo bušotine da služe povećanju povezanosti prirodnog sistema. Konvencionalna metoda – hidraulična stimulacija – sadržana je od ubrizgavanja hiljade kubnih metara sporo-tekuće vode u otvaranje stena. Loša strana hidraulične stimulacije je što ona izaziva mini zemljotrese. Dok je većina ovakvih potresa veoma niskog stepena, pojedini su toliki da se osećaju (otprilike 2 stepena Rihterove skale).” Takođe, hidraulična stimulacija je zahtevna za izvođenje. U 2006. godini, istraživači su radili na sličnom projektu u Bazelu u Švajcarskoj na kojem su uspeli da pokrenu zemljotres od 3,4 stepena Rihterove skale. „Sa naučnog stanovišta, takvi mikro-seizmički fenomeni su pozitivan znak, jer su dokaz efikasnosti stimulacije. Međutim, neki praktični problemi treba da budu rešeni. Jedan je da se mnoge naseobine (zgrade) nalaze u blizini, naravno koje moraju biti uzete u obzir. A drugi je, što hidraulička stimulacija nije uspela da proizvede traženi rezultat, s obzirom da povezanost bunara nije adekvatno unapređena. Odlučili smo se na hemijsku stimulaciju. Slabe kiseline su razblažene u vodi, potom ubrizgavane u podzemne slojeve kako bi rastvorile preostala hidrotermalna skladišta.”
Bingo, proradilo je! U 2006. godini cirkulacioni testovi su pokazali da je ova kombinacija hemijske i hidraulične stimulacije unapredila hidraulične performanse sistema na zadovoljavajući nivo. Soultz projekat dobio je jedra i konstrukcija centrale je otpočela.

Iznad i ispod površine

Na malom brdašcu, na otprilike kilometru od EEIG kancelarija, nalazi se hardver Soultz-a – mesto na kojem je energetska centralna podignuta. Hardver se sastoji od neizbežne zbrke cevi okružene krupnim strukturama: dva crvena levka, seperatori i ogromne zelene platforme, hladnjaka. „Separatori su izgrađeni da odvajaju vodu od pare. Pošto su nekoliko meseci bunari bili ostavljeni da se odmore, ispumpavana geotermalna voda još je sadžavala brojne komadiće stene tako da u takvom stanju nije mogla biti ponovo ubrizgavana u bunar za ubrizgavanje. Takva bi samo oštetila i zaglavila filtere i oštetila opremu energetske centrale.”
„Hladnjak se upotrebljava za pretvaranje izobutana u tečnu stanje – vrelinu prenosi fluid koji sa toplotom geotermalne vode, u razmenjivaču toplote, pokreće turbine centrale. S obzirom na nedostatak izvora hladne vode u blizini, odabir je bio na sistemu vazdušnog hlađenja opremljenog sa devet fenova.”
Niže od hladnjaka, ključni element centrale, turbina, pažljivo je izolovana unutar specijalnog kućišta. Turbina je uparena sa generatorom za proizvodnju električne struje, koji proizvodi i puni nacionalnu električnu mrežu. Sa strane nalazi se toplotni razmenjivač, komplikovan sistem cilindara i cevi u kojoj geotermalna voda i izobutan cirkulišu.
U centru ove nadzemne instalacije smešteno je srce centrale, geotermalna trojka: tri bušotine koje dopiru do 5000 metara u zemlju. Istovremeno, one su i najstariji strukture na kojima je sva pažnja istraživača bila usmerena sve dok kasnije nisu dodate nadzemne instalacije. GPK3 je bušotina za ubrizgavanje kroz koju se uvodi voda u bušotinu. Potom voda izlazi iz proizvodnih bušotina, GPK2 i GPK4, koje transportuju geotermalnu vodu u nadzemni instalaciju. Iako na nadzemnom delu rastojanje između ovih bušotina iznosi samo 6 metara, na dubini rastojanje između svake od ove tri bušotine je 650 metara. „Ovo omogućuje da voda cirkuliše kroz naprsline dovoljno dugo da bi se zagrejala. Na početku, planirali smo da se domognemo dubine na kojoj je temperatura od 200 stepeni celzijusa – do tačke ključanja danas najkorišćenije tečnosti koja prenosi toplotu. Međutim, kao rezultat gubljenja toplote za zagrevanje cevi, tečnost izvučena na površinu nije bila toplija od 170 do 180 stepeni celzijusa. Na sreću, postoji organski „parnjak” za prenos toplote – izobutan, koji ima nižu tačku ključanja. Dok smo bušili ove tri bušotine otkrili smo da geotermalni gradijent nije konstantan. Što duže smo bušili, manje jasno je temperatura rasla. Danas znamo da je optimalna dubina između 3000 i 3500 metara.”

Izazovi u budućnosti

Pored pominjane tri bušotine, još druge dve su izbušene u Saltz-u: prva, 3600 metara duboka, bušotina GPK1 korištena je za istraživanja i najvažnija je od svih, druga, 2200 metara duboka bušotina ESP1 dizajnirana je za monitoring osetljivih operacija centrale. Opremljena je sa beskonačnim brojem geotermanlnih i hidrauličnih senzora. „Od početka, ESP1 trebalo je da bude dovoljno duboko, međutim, kad je bušena, počela se širiti horizontalno tako da se moralo stati. Iako je ovo bilo razočarenje sa geotermalnog stanovišta, ispostavilo se da je ispalo srećno. Koristili smo ovu bušotinu za uzimanje uzoraka granita, od kojih smo dobili precizniju sliku o strukturi stene, njene prirode i okruženja. Uzorci sakupljeni iz drugih bušotina sadržavali su otpatke stena, što je značilo da možemo jedino da naslutimo orginalnu kompoziciju stene.
ESP1 nije bio jedini monitoring alat u Soultzu. Od ranih devedesetih, sistem bušotina za seizmenička posmatranja izgrađen je u blizini instalacije. Kao i ESP1, ove 1500 metara duboke bušotine zapravo su bivše naftna izvorišta prilagođena istraživanjima. “Podaci iz ovih seizmeničkih stanica su dodavani podacima francuske seizmološke nacionalne mreže (Reseau National de Surveillance Sismique, ReNaSS).”
Osvajanjem modernog i efektivnog sistema naprslina i kompletiranjem sistema prvi kilovati električne energije proizvedeni su u junu 2008. godine, što je učinilo Soultz projekat uspešnim u dostizanju osnovnih ciljeva. Izazovi budućnosti nisu manje značajni. “Čak i kad smo uspeli u velikom broju ubrizgavanja i kad smo ostvarili produkcioni ciklus, oni do sada nisu trajali duže od nekoliko meseci”, objašnjava Marion Schindler, geofizičarka Nemačkog saveznog instituta za geonauke i prirodne izvore (Bundesanstalt fur Geowissenschaften une Rohstoffe, BGR), odgovorna za prikupljanje i centralizaciju hidrauličnih i podataka o temperaturi. “U godinama koje dolaze, nameravamo da prikupimo velik broj podataka o seizmološkim pokretima, temperaturi, pritisku i kvalitetu geotermalne vode. Sve ovo treba da nam omogući da sagledamo ponašanje naprslina kroz duži vremenski period”, dodala je ona. “Vrlo je važno da imamo te podatke kako zbog geotermalnih energetskih centrala današnjice razvijenih širom sveta, tako i zbog onih koje će nastajati u budućnosti.”

Više o istraživanju možete naći na www.soultz.net

Izvor: research eu

Merne jedinice Merne jedinice(0)

U cilju da približno izračunamo proizvodnju i potrošnju u Republici Srbiji, emisiju CO2, resurse održivih izvora energije i druge važne podatke, koristili smo se metodologijom matematičara David MacKay-a u radu “Sustainable Energy – without the hot air” u kojem je on izračunao potrošnju i proizvodnju u Velikoj Britaniji.

Kao i u pomenutom radu za zajedničku jedinicu svih proračuna koristili smo kilovat-sat (KWh), jedinici koja nam je poznata sa računa za struju. U Velikoj Britaniji, 2000. godine, cena kilovata iznosila je 10 penija, dok je kod nas ona oko 5 dinara.

Kada se govori o snazi, tada je glavna jedinici u svim proračunima Kilovat-sat po danu (KWh/d).

Ponekad se upotrebljava jedinica vat (W). Tada podrazumevamo da je 40 W = 1KWh/d ili da je 1kW=1000 W = 24 kWh/d.

Da bi ovo bilo jasnije pogledajmo primer sijalice od 40 W. Ona ako je uključena čitav dan, koristi jedan kilovat-sat po danu (1 kWh/d).

Drugi primer, toster, kada se uključi počinje da troši snagu od 1 kilovata. On taj kilovat troši sve dok je uključen. Drugim rečima, toster (ukoliko je stalno uključen) troši kilovat-sat (kWh) energije po satu, tj. 24 kilovat-sat po danu (24 kWh/d).

Jedan kilovat-sat odgovara energiji od 3,6 miliona đula ili 3,6 MJ.

Snaga od jednog đula po sekundi naziva se jedan vat (W). Hiljadu đula po sekundi je jedan kilovat. Kada kažemo da toster troši 1kW to ne znači da on troši 1kW po sekundi.

Kada kažemo da nuklearka proizvodi jedan gigavat to znači da ona proizvodi milijardu vati, jedan milion kilovati, ili 1000 megavati. Tj. možemo reći da jedan gigavat troši milion tostera.

Nikad ne govorite “jedan kilovat po sekundi”, “jedan kilovat po satu” ili “jedan kilovat po danu”. Nijedna od ovih nije mera za snagu. A s obzirom da je potreba ljudi da govore “po sekundi” ili slično, kada govore o potrošnji svog tostera, navelo nas je da za jedinstvenu jedinicu svih računa na ovom sajtu koristimo “kilovat-sat po danu”.

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.