News back to homepage

Šta je „održiva zajednica“? Šta je „održiva zajednica“?(0)

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne sredine istovremeno i nezavisna i međusobno povezana. Da bi istakli važnost razmatranja i usklađvanja ovih pitanja, mnogi koriste analogiju tronožne stolice. Same noge predstavljaju ekonomsku, društvenu i komponentu životne sredine a sedište stolice predstavlja samu održivost. Dovoljno je da jedna od ovih nogu nije zdrava, stolica se urušava i održivost ne može biti dostignuta.

Ekonomska pitanja uključuju dobre poslove, dobru zaradu, stabilan biznis, odgovarajući tehnološki razvoj, razvoj poslovanja, itd. Ukoliko zajednica nema jaku ekonomiju, sigurno je da ne može biti zdrava niti održiva na duži vremenski period.

Sa stanovišta životne sredine, zajednica može biti održiva jedino ukoliko ne degradira svoju životnu sredinu ili ne upotrebljava iskoristive resurse. Pitanja životne sredine uključuju i zaštitu ljudskog i zdravlja životne sredine; zdravlje ekosistema i staništa; smanjenje i/ili eliminaciju zagađenja vode, vazduha i zemljišta; obezbeđenje zelenih površina i parkova za divlje životinje, rekreaciju, i druge upotrebe; upravljanje ekosistemima; zaštitu biološke raznolikosti (biodiverziteta); itd.

Zajednica, takođe, mora imati u vidu i društvena pitanja. Ukoliko zajednica ima značajne društvene probleme, poput rasprostranjenog kriminala, ona ne može biti ni zdrava ni stabilna duži niz godina. Štaviše, takva zajednica najverovatnije neće biti u stanju da adresira druga važna pitanja zajednice, poput problema životne sredine, s obzirom da je prezauzeta svojim društvenim problemima. Društvena pitanja adresirana u stremljenjima ka održivosti zajednice uključuju obrazovanje, kriminal, ravnopravnost, posebne probleme zajednice, javne građevine, duhovnost, itd.

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP) Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP)(0)

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP) holistički je sagledana perspektiva društva i ekonomija usklađena sa ciljevima održivosti. OPP možemo definisati kao: “proizvodnju i upotrebu dobara i usluga na način koji odgovara zadovoljenju osnovnih potreba i obezbeđenju boljeg kvaliteta života, minimizirajući upotrebu prirodnih resursa, toksičnih materijala i emisiju otpada i zagađivača tokom čitavog životnog ciklusa tako da se ne ugrozi zadovoljenje potreba budućih generacija”, Ministarstvo životne sredine Norveške, 1994. godine.

Termin održiva potrošnja i proizvodanja (OPP), prvi put upotrebljen u internacionalnoj Agendi 21 (na Samitu u Rio de Ženeiro, 1992.), za identifikaciju neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje kao glavnih uzroka neprekinutog pogoršanja životne sredine u svetu.

Nakon toga, Samit u Johanesburgu 2002. godine pozvao je na planiran desetogodišnji razvoj programa u cilju podrške nacionalnih i regionalnih inicijativa kako bi se ubrazalo dostizanje održive potrošnje i proizvodnje.

U cilju razvoja programa zacrtanog u Johanesburgu, “Marakeš proces” je pokrenut na međunarodnom eksperstkom sastanku održanom u Marakešu, u Maroku, 2003. godine.

Sledeći sastanak eksperata sa ciljem koordinacije napora ka održivoj potrošnji i proizvodnji održan je u Kosta Rici 2005. godine, a kasnije u Stokholmu, 2007. godine.

Četvrti međunarodni ekspertski sastanak planirano je da se održi 2009. godine, međutim nakon dva odlaganja 2009. i 2010. godine, održan je u Panami, januara 2011. godine.

Svakako jedna od važnijih preporuka proisteklih iz pomenutih međunarodnih ali i održanih regionalnih sastanaka Marakeš procesa jeste razvoj nepropisanog uputstva za podršku implementacije nacionalnih OPP programa i akcionih planova koji možete pogledati ovde. Ovo upustvo razvilo je UNEP i ono obezbeđuje praktične korake za razvoj i monitoring nacionalnih OPP akcionih planova i indikatora kako bi se pratio progres prema OPP. Upustvo, takođe, istražuje mogućnosti uključivanja OPP-a u postojeće nacionalne politike poput strategije održivog razvoja i strategije smanjenje siromaštva. Ono ilustruje studije slučaja pojedinih razvijenih i zemalja u razvoju koje su već institucionalizovane nacionalne OPP programe.

 

Ugroženi izvora voda u Vojvodini Ugroženi izvora voda u Vojvodini(0)

„Tretman pitkih i otpadnih voda u AP Vojvodini je nezadovoljajući, a ugroženost podzemnih voda – velika! Najbolja, odnosno, najpitkija voda nalazi u Sremu, dok je ona u severnoj Bačkoj i centralnom i severnom Banatu – slabijeg kvaliteta“, rekla je Nada Lazić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, na prezentaciji tehničkih rešenja češke kompanije BMTO za vode Vojvodine. Na prezentaciji, koja je održana u Skupštini AP Vojvodine, ova renomirana kompanija predstavila je tehničke informacije o postrojenjima za preradu voda i kanalizacionim sistemima, kao i moguća rešenja za vodoprivredna preduzeća.

Profesor Božo Dalmacija je, u uvodnom predavanju, objasnio u kakvom je stanju vodosnabdevanje i zaštita voda u Vojvodini. On je istakao da se 90 odsto stanovništva pokrajine snabdeva se pitkom vodom iz vodovoda, a da oko 190 hiljada domaćinstava u 91 naseljenih mesta u Vojvodini nema tu privilegiju.

„Voda kao prirodni resurs u Vojvodini ima veći procenat arsena od dozvoljenog, kao i veću koncentraciju natrijuma i nekih drugih hemijskih supstanci. Zato ona mora pažljivo da se prerađuje i distribuira“, rekao je Dalmacija.

U Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini ističe se da prioritet u rešavanju ovih problema treba da imaju ona područja koja su ugrožena povećanom koncentracijom arsena – uzročnikom povećanog oboljenja građana od raka debelog creva. „Osam puta veću, od zakonom dozvoljene koncetracije arsena od 10 µg/l, imaju pijaće vode opštine Bački Petrovac, Temerin, Novi Kneževac, Subotica, Senta i Srbobran”, navodi se u ovom dokumentu.

Za rešavanje problema vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini neophodno je izdvojiti skoro milijardu i po evra. S obzirom na sadašnje mogućnosti investiranja u ovu oblast, Strategija će, po planu, biti sprovođena narednih 20 godina.

Poredeći iskustva, predstavnici češke delegacije istakli su da je situacija u Vojvodini uporediva sa situacijom u Češkoj na početku devedesetih godina prošloga veka. Rešavanje problema u Češkoj otpočelo je finansiranjem iz nacionalnih fondova, prevashodno iz Fonda za zaštitu životne sredine, a od 2004. godine, kada je Češka postala član EU, pitanje pitke i otpadne vode rešeno je uz pomoć evropskih fondova i u naseljima ispod 2.000 stanovnika.

Do 1989. godine u Češkoj je nadoknada po kubiku pitke i otpadne vode bila skoro zanemarljiva, 35 puta manja od današnje, koja iznosi od jednog evra po kubiku za otpadne vode do dva evra za pitku vodu. Jednaku cenu plaćaju i fizička i pravna lica, za razliku od Srbije, gde pravni subjekti plaćaju tri puta veću cenu od domaćinstava.

„Troškovi uklanjanja arsena iz pijaćih i otpadnih voda za protok od jednog litra u sekundi približno iznose od 15.000 do 18.000 evra”, istakli su predstavnici kompanije BMTO.

Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije(0)

U Srbiji je do sada iskorišćeno 10,1 milijardi kilovat sati godišnje, što je oko 51 odsto tehnički iskoristivog hidropotencijala, rečeno je 24. juna 2011. godine na okruglom stolu, koji je organizovao Balkan magazin.

Kako je rečeno, u 15 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 17,8 MW godišnje se proizvede prosečno oko 53 miliona kilovat sati električne energije.

“Tehnički iskoristiv hidropotencijal u Srbiji iznosi oko 19,8 milijardi kilovat sati godišnje, i to 18 milijardi kilovat sati godišnje na objektima kapaciteta većeg od 10 MW, dok je oko 1,8 milijardi kilovat sati godišnje moguće dobiti izgradnjom više od 850 malih hidroelektrana”, rekao je direktor Sektora za strategiju i investicije u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

Predstavnik Ministarstva infrastrukture i energetike Nikola Rajaković je kazao da se rezultati u izgradnji hidroelektrana u poslednje tri godine nisu dovoljni, kao i da državna administracija i lokalne samouprave moraju ubrzati rad.

Rajaković je kazao da je jedan od razloga za sporost projekata i to što investitori završe jednu fazu, a ona shvate da više nemaju novca.

Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović je kazao da je iz medija saznao da se radi novi zakon o energetici i ukazao da je to jako loše.

“Energija se mora proizvoditi, to niko ne spori, ali ključni problem je nedostatak procedura”, rekao je on i dodao da država mora raspisivati koncesije kako bi investitori jasno znali proceduru, a ne da se posao daje onom koji prvi dodje.

Marjanović je dodao i da male hidroelektrane malo zagadjuju životnu sredinu, ali da se mora znati da se izgradnjom brana menja životna sredina.

Prema njegovim rečima, ako bi se na vodnim tokovima Srbije izgradilo svih 850 hidroelektrana bio bi uništen hidropotencijal države.

Kako je rečeno na okruglom stolu, najveći hidropotencijal je na rekama Dunav i Drina.

Izvor : (Beta)

 

U Briselu usvojena Dunavska strategija U Briselu usvojena Dunavska strategija(0)

Na sastanku šefova država i vlada članica EU u Briselu je 24. juna 2011. usvojena Dunavska Strategija EU kojom je planirano investiranje od 100 milijardi evra do 2013. godine u cilju ekonomskog razvoja u jednom od najvećih rečnih basena na svetu. Svih 14 dunavskih (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Madjarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina) zemalja biće suočeno sa dvostrukim izazovom da osiguraju ekonomski razvoj tog regiona i da zaštite svoju životnu sredinu.

“Dunavska Strategija objedinjuje nekoliko inicijativa koje, ako bi se sprovodile zasebnono, ne samo što bi bile neefikasne nego i kontraproduktivne: na primer, dok bi se ulagalo u povratak populacije visoko ugrožene dunavske morune, ta strategija bi mogla u isto vreme da pomogne u izgradnji staromodne infrastrukture za navigaciju, čime bi se blokirali migratorni putevi i samim tim mrešćenja morune, a to dovodi populaciju riba do rizika od istrebljenja” rekao je Sergej Moroz, stručnjak za politiku voda WWF-a.

Mada Strategija ne podrazumeva dodatno finansiranje od strane EU, 100 milijardi je već bilo namenjeno za taj region po kohezionoj politici EU, za period izmedju 2007 i 2013. godine.

“100 milijardi evra uloženo na pravi način može preobraziti region Dunava u model za jedno moderno, propsperitetno i zeleno društvo koje se u isto vreme razvija i štiti svoj ogromni prirodni kapital, umesto da ga uništava. Treba da ulažemo, na primer, u inovativne brodove koji su u skladu sa rekom, u gradjevine koje su energetski efikasnije, u solarnu i energiju vetra, oporavak plavnih nizija i u zaštitu biodiverziteta. Postoji ovde izuzetno veliki prirodni potencijal, na nama je da odlučimo da li ćemo da ga koristimo mudro ili da ga uništavamo” – istakao je Moroz.

Reke i šume u dunavskom regionu pružaju širok spektar besplatnih dobrobiti koje su od suštinske važnosti za ljudsko dobrostanje i ekonomiju. Dunavske šume skladište ugljenik u ukupnoj vrednosti od 29 miliona evra godišnje, a 1 hektar funkcionalne dunavske plavne nizije pruža koristi vredne čak 500 evra godišnje (npr. prečišćavanje vode, ublažavanje posledica poplava, omogućavanje mrešćenje riba).

Za dodatne informacije: Studija WWF o uslugama ekosistema u basenu reke Dunav:http://www.wwf.eu/freshwater/freshwater_publications/?198271/Valuing-and-conserving-ecosystem-services-a-scoping-case-study-in-the-Danube-Basin

Više informacija:
Duška Dimović, WWF Danube-Carpathian Programme, 063 381 490 email: ddimovic@wwfdcp.org
Sergey Moroz, WWF European Policy Office, +32 2 740 09 23, email: smoroz@wwf.eu
Irene Lucius, WWF Danube-Carpathian Programme, +43 676 84 27 28 215, email: ilucius@wwfdcp.org

Sunce ne ispostavlja račune Sunce ne ispostavlja račune(0)

Upotreba obnovljivih izvora energije kod nas je na samim počecima. Mnogo je nepoznanica u domaćoj javnosti o mogućnostima i načinima korišćenja obnovljvih izvora u svakodnevnom životu građana. Da bismo približili ovu mladu tehnologiju (ne stariju od trideset godina) razgovarali smo sa Vladimirom Vulićevićem, diplomiranim inžinjerem mašinstva iz tehničke službe Viessmann akademije. Akademije poznate nemačke kompanije, skoro osnovane i u Srbiji, koja, pored toga što je pionir na ovom području, predstavlja najbolju adresu da se upravo sa njenim predstavnikom razgovara o tehnološkom napretku, trendovima i tržištu.

  • S obzirom na raznovrsnost instalacija za dobijanje energije iz obnovljih izvora, možete li nam odgovori na pitanje šta građani moraju razumeti kada se odlučuju za investicije u ova postrojenja?

Ima dosta obnovljih izvora energije koje su na raspolaganju. Najinteresantije je da se iskoristi najbliži potencijal i da za najmanju moguću investiciju građanin dobije najviše energije u sistemu. Drvo, recimo, predstavlja fantastičan izvor obnovljive energije na koji se malo računa u pravom smislu reči tj. njegovim pravilnim korišćenjem kroz adekvatnu opremu i sisteme koji to dozvoljavaju. Sunce je, takođe, na raspolaganju. Sunce ne ispostavlja račune. Sunce daje ogromnu količinu energije i, nažalost, u Srbiji se izuzetno slabo koristi. Korišćenje solarne termičke energije pristupačno je našim građanima, iako država još ne daje subvencije za posticaj potrošača.

Drvo i sunce, pre svega u smislu solarne termalne energije, predstavljaju prvi korak u Srbiji. Korišćenje ostalih obnovljivih izvora energije vrlo je bitno, ali iziskuje velika materijalna ulaganja. Neophodne su subvencije države ne bi li se nešto odrazilo na tu temu. To su sistemi koji u ovakvom odnosu cena koštanja energija imaju izuzetno dug period isplativosti i praktično može se razmatrati da li su smisleni ili ne. Naravno da jesu, jer naša zemlja na taj način čuva svoje okruženje, čuva svoje sopstevene resurse, ali oni su investiciono još daleko od prosečnog građanina.

  • U zemljama u razvoju često su cene zbog nerazvijenosti tržišta različite su od države do države, kakva je situacija u našoj zemlji glede cena u EU i u regionu?

To je tačno. Zemlje Evropske unije odavno su prepoznale problematiku energije, njihov problem, pa i naš, je što smo po pitanju energije apsolutno zavisni od uvoza. Baziramo se, pre svega, na gasu koji ne proizvodimo, na naftu koju takođe ne proizvodimo i na neke rezerve goriva kojeg imamo. Međutim, to naše gorivo i njegov tretman ekološki je problematično, i ono kako takvo ispada u najvećem delu Evropske unije.

Poznat je krug, što se više tržište razvija više je instalacija, bolje su cene. Cene su vrlo bitan faktor, ali drugi bitan faktor jeste i podizanje standarda tehnike. Nije bitno samo da proizvodi imaju nisku cenu nego da i projektanti bolje vladaju temom i izvođači bolje poznaju materiju. Manje je grešaka, mnogo dobrih instalacija i eto zamajca. Mnogo ljudi je zaposleno i velik je obrt novca. To je onda zatvoren krug.

Kada govorimo o cenama, Srbija još uvek značajno odstupa od okruženja. Nažalost, ne samo od evropskog. Već su krenule subvencije u zemljama za koje možemo reći da su ekonomski slične nama. Prepoznata je potreba da se ponaša domaćinski. Kada bi svi zajedno uštedili po samo jedan kilovat, mnogo bi to značilo za našu državu.

Navešću primer subvencija u Evropskoj uniji koje pokrivaju 10 do 15 kvadrata za toplotnu pumpu po grejnom kvadratu površine objekta, ili, recimo, stotinjak evra po metru kvadrata za solarno termalno postrojenje. Kod nas, nažalost, to još uvek ne postoji. Neki pomaci se dešavaju u smislu korišćenja biomase odnosno proizvodnju električne energije, ali je i dalje vrlo niskog intenziteta.

Cena opreme kod nas su dosta više nego u okruženju. Očekujem razvoj, ali za sada najsmislenije je okrenuti se suncu kao najjeftinijoj investiciji. Najkraći period amortizacije daju solani termalni sistemi za pripremu tople sanitarne vode, grejanje bazena, podrška grejanju itd, a tek posle ostali sistemi.

  • U strategijama obnovljivih izvora energije u Srbiji često je isticana važnost biomase kao resursa na koji Srbija treba da u većoj meri računa u odnosu na neke druge resurse obnovljivih izvora. Šta mislite koji su ključni problemi sa kojima se Srbija suočava imajući tu na umu i energetsku efikasnost, a potrošnja sve veća svake godine? Kako da se Srbija nađe na putu održivost i stabilnosti snabdevanja energijom?

Realno tržište nas navodi na korišćenje sve više obnovljivih izvora energije. Kada bude svaki građanin ove zemlje plaćao cenu energije koja je realna, koja ne predstavlja socijalni mir ili neko drugo rešenje, brzo ćemo se okrenuti ovim izvorima kako iz ekonomskih tako i zbog ekoloških razloga. Biomasa, posebno u slučaju Vojvodine prestavlja enorman potencijal. To nije ništa novo, takvih postrojenja ima u Vojvodini, i bilo ih je i mnogo godina ranije. Postoji dosta otpada i ne treba da gledamo kako on pored puta gori. Postoji čitav niz tehnološki interesantnih rešenja. Recimo, proizvodnja biogasa iz biomase, zatim, lokalno korišćenje biogasa ali i prečišćavanje tok biogasa i ubrizgavanje u mrežu zemnog gasa. To je potencijal, koji je zaista nemerljiv. Nešto što bismo bacili, ne bi koristili ili čak potrošili novce da bi smo uništili treba da koristimo i da ga vraćamo nazad u sistem. U to se, sigurno, mora uložiti mnogo energije. To je nešto što nam je mnogo bliže od vetrenjača koje jesu fascinanta rešenja, ali investiciono ne tako isplativa.

  • Koji su ključni momenti koje danas prepoznajemo po pitanju tehnološkog razvoja i trendova u dobijanju energije iz obnovljih izvora?

Dobra perspektiva naše zemlje jeste činjenica da smo mi daleko iza realnog sveta, Evropske unije i njihovog korišćenja energije obnovljivih izvora energije. Nama je, sada, na početku na raspolaganju njihovo ogromno iskustvo. Nećemo prolaziti kroz sve početne muke – kroz tehnološki razvoj i napredak. Možemo iskoristimo poznatu i postojeću tehnologiju to će napraviti ogroman rezultat.

Što se tiče drugog dela pitanja, stanje tehnike je trenutno na fascinatnom nivou. U zadnjih trideset godina puno se toga promenilo. Stepeni iskorišćenja kotlova na čisto gorivo sada su na 95 i više odsto. Automatizovano je sagorevanje, loženje, čišćenje, itd. Stepen iskorišćenja termalnih kolektora blizu je osmadeset odsto. Na nivou smo vrhunskog korišćenja energije.

  • Bezbednost postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora do nedavno nije bila upitna. Danas se u EU sve češće govori o ovom pitanju. O kojim se to izazovima govori?

Svi tehnički problemi su rešeni i kod nas dolaze kao gotov proizvod. Naravno da se o tome vodi računa. Postoje interesantni zahtevi po pitanju bezbednosti i u solarnim termalnim i fotonaponskim sistemima, a pogoto u biogas postrojenjima. Ali ono što je dobro za nas je to što je sve to provereno, pušteno. Ako vam kažem da se godišnje u Nemačkoj uvede hiljadu postrojenja na biogas, možete zamisliti koje je to iskustvo, a ono nam je na dohvat ruke. Sve informaciju su nam dostupne i možemo vrlo lako da ih iskoristimo. Standardi u EU već postoje i potrebno je samo da ih primenimo.

  • Viessmann akademija omogućuje vam značajne kontaktima sa firmama i ljudima koji se bave instalacijama, proadjom i servisom. Kako vidite te resurse kod nas. Da li su kapaciteti servisera dovoljni da zadovolje zahteve domaćeg tržišta, ali i eventualni porast interesovanja tražnje za postrojenjenjima obnovljivih izvora energije?

Što se toga tiče mi smo i podjednako dobri i podjednako loši u odnosu na sve druge stvari u našoj zemlji. Naravno da stanje tehnike u našoj zemlji nije kao stanje tehnike u EU. Toga moramo biti svesti. Ali, protok informacija nije ograničen. Ljudi koji ovde žive imaju informacije. Znaju kako se to negde drugde radi, i poznaju i žele vrhunska rešenja. Mi smo firma koja distribuira ta rešenja i naravno, neophodni zamajac su i projektanti, i izvođači i serviseri. Nažalost, oni u redovnom edukativnom sistemu nisu bili u prilici da dođu do takvih sistema i do takvih informacija. U školama se, jednostanvno, takvi sistemi ne testiraju i ne uče. Mi smo toga svesni, i ulažemo zaista velik napor da im pokažemo da to nije ništa specifično, ništa teško, ništa zahtevno. Naša firma ima stotinjak godina iskustva. Preko trideset godina iskustva u obnovljim izvorima energije. Nama je drago da to iskustvo podelimo sa svima koji dođu na naše školavanje i to naši serviseri to prepoznaju. Stalno smo sa njima u kontaktu, brižljivo radimo svaku instalaciju i to je put koji se mora proći.

Duško Medić

Energetski potencijal vetra u Srbiji Energetski potencijal vetra u Srbiji(0)

S obzirom na trenutni tehnološki nivo, ukupni potencijal energije vetra u Srbiji (prema podacima istraživanja objavljenog na http://www.serbia-energy.com) iznosi oko 1300 MW instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji. Ovi kapaciteti potencijalno mogu proizvesti oko 2.3 TWh električne energije godišnje.

Glavna područja za dobijanje energije od energije vetra u Srbiji su Jastrebac, Stara planina, Kopaonik, Juhor, Suva planina, Tupižnica, Krepoljina, Ozren, Vlasina, kao I područje grada Vršca.

Posebno je zanimljiva Vojvodina koja gotovo na dve trećine svoje površine ima prosečnu godišnju brzinu vetra od 4 m/s, a neophodni nivo od 5 m/s može se naći na nekoliko lokacija: Vršac (koji je vodeći sa svojih 6,27 m/s), zatim, Bela Crkva, Inđija, Irig, Kikinda, Sombor, Novi Sad i Sremska Mitrovica.

Kada izračunamo potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi pri uslovu da se sav potencijal iskoristi, oko 0,91 KWh po danu, jedva šestina od dnevne potrosnja stanovnika u domaćinstvu u Srbiji od 5.479 Kwh.

Vazdušni jastuci (airbags) Vazdušni jastuci (airbags)(0)

Većina novijih vozila je opremljena vazdušnim jastucima, od jednog smeštenog u upravljaču (volanu) do 10 i više. Potisni gas u vazdušnim jastucima je natrijum-azid (NaH3), opasna supstanca koja je štetna za udisanje i može izazvati opekotine na koži. Natrijum-azid je letalan po bakterije, gljive, sisare a u dozama od nekoliko grama i smrtonosan i za ljude. Unošenjem u organizam gutanjem ili putem kože u količini od 50 miligrama može izazvati petominutnu komu odrasle osobe. Krvni pritisak kontaminnirane osobe će pasti i javiće se trahikardija srca. Gutanje nekoliko grama natrijum-azida smrtonosno je, a smrt nastupa za manje od 30 minuta.

Natrijum-azid je rastvorljiv u vodi i putem drenažnog sistema može dospeti u kanalizacioni odvod, potoke, jezera ili podzemne vode i tako zagaditi životnu sredinu [4].

Vek trajanja vazdušnih jastuka, po tvrdnjama proizvođača, jeste od 10 do 15 godina. Starenjem vazdušnog jastuka doći će do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. Sam natrijum-azid u modulu vazdušnog jastuka upakovan je u metalni kanister prečnika od 50 milimetara. Vazdušni jastuk na strani vozača sadrži 450 grama natrijum-azida. Dok na suvozačevoj strani natrijum-azid je upakovan u metalni kanister prečnika 150 milimemetara i sadrži 200 grama natrijum-azida. Pored toga, u ponekim vozilima postoje i vazdušni jastuci ugrađeni u sedišta koji takođe mogu sadržati natrijum-azid.

Neaktivirane vazdušne jastuke čuvati u unutrašnjem prostoru, zaštićene od vremenskih neprilika, kako bi se kasnije mogli preprodati. Sa njima treba pažljivo rukovati zbog eksplozivnog karaktera [5].

Sečenjem centralnog stuba i grede ispod vrata, obično se  – nepotrebno – bezglavo seče i deo sistema modula vazdušnog jastuka. Dolazi do oslobađanja natrijum-azida i prašine iz cevčice. Ovo se često dešava gde se “kombi” oprema upotrebljava za sečenje osnove stuba.

Iz 2.3 miliona istrošenih motornih vozila svake godine u Velikoj Britaniji tenhničari sve više uklanjaju vazdušne jastuke i skladište ih. Neki ostaju u automobilima, ostavljeni da propadaju na mestu. Oni oštećenjem načeti eksplodiraju, i tako oslobađaju natrijum-azid i prašinu ili Hydrazoic Acid (Hydrogen azide) opasnu za udisanje.

Skladištenje vazdušnih jastuka predstavlja problem mnogim organizacijama. Skladišta moraju da zadovolje minimalne kriterijume bezbednosti, vodootpornosti i jasnog obeležavanja. Medotologija kontrole skladišta takođe se zahteva. Licence za skladištenje vazdušnih jastuka u Velikoj Britaniji obično se pribavljaju od lokalnog ovlašćenog sekretara trgovine eksplozivnim supstancama [6].

Iz sigurnosnih razloga, nijedna od ovih aktivnosti ne treba da se izvršava bar 20 minuta posle skidanja akumulatora sa iskorišćenog motornog vozila.

Preporučuje se da se vazdušni jastuci rasklapaju in-situ odgovarajućom opremom. Ukoliko se ovaj pristup preduzima, prozori na vratima moraju biti spušteni. Kada je u pitanju motorno vozilo sa električnom centralnom bravom to je neophodno uraditi pre skidanja akumulatora.

Potrošnja automobila Potrošnja automobila(0)

Pogledajmo koliko energije prosečan automobil dnevno troši? To ćemo izračunati sledećom jednačinom:

gde je EPD (energija potrošena po danu), PRD (pređena razdaljina po danu), RJG (razdaljina po jedinici goriva), a EJG (energija po jedinici goriva).

Ako, sada, uzmemo za dnevnu pređenu razdaljinu automobila u Srbiji 30 km, a za razdaljinu po jedinici goriva, tj. potrošnju prosečnog automobila, 12 km po litri: imaćemo, s obzirom da je potrošnja energije po jedinici benzina ili dizela približno 10 kilovat-sat po litri, sledeću jednačinu:

To jest, izračunali smo da prosečan automobil dnevno približno troši energiju od 25 kilovat-sata po danu što je u poređenju sa prosečnom dnevnom potrošnjom energiju u domaćinstvu u Srbiji u 2009. godini od 5,479 kilovat-sata gotovo 5 puta više.

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.