Posts tagged as: Dunav back to homepage

Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije(0)

U Srbiji je do sada iskorišćeno 10,1 milijardi kilovat sati godišnje, što je oko 51 odsto tehnički iskoristivog hidropotencijala, rečeno je 24. juna 2011. godine na okruglom stolu, koji je organizovao Balkan magazin.

Kako je rečeno, u 15 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 17,8 MW godišnje se proizvede prosečno oko 53 miliona kilovat sati električne energije.

“Tehnički iskoristiv hidropotencijal u Srbiji iznosi oko 19,8 milijardi kilovat sati godišnje, i to 18 milijardi kilovat sati godišnje na objektima kapaciteta većeg od 10 MW, dok je oko 1,8 milijardi kilovat sati godišnje moguće dobiti izgradnjom više od 850 malih hidroelektrana”, rekao je direktor Sektora za strategiju i investicije u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

Predstavnik Ministarstva infrastrukture i energetike Nikola Rajaković je kazao da se rezultati u izgradnji hidroelektrana u poslednje tri godine nisu dovoljni, kao i da državna administracija i lokalne samouprave moraju ubrzati rad.

Rajaković je kazao da je jedan od razloga za sporost projekata i to što investitori završe jednu fazu, a ona shvate da više nemaju novca.

Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović je kazao da je iz medija saznao da se radi novi zakon o energetici i ukazao da je to jako loše.

“Energija se mora proizvoditi, to niko ne spori, ali ključni problem je nedostatak procedura”, rekao je on i dodao da država mora raspisivati koncesije kako bi investitori jasno znali proceduru, a ne da se posao daje onom koji prvi dodje.

Marjanović je dodao i da male hidroelektrane malo zagadjuju životnu sredinu, ali da se mora znati da se izgradnjom brana menja životna sredina.

Prema njegovim rečima, ako bi se na vodnim tokovima Srbije izgradilo svih 850 hidroelektrana bio bi uništen hidropotencijal države.

Kako je rečeno na okruglom stolu, najveći hidropotencijal je na rekama Dunav i Drina.

Izvor : (Beta)

 

U Briselu usvojena Dunavska strategija U Briselu usvojena Dunavska strategija(0)

Na sastanku šefova država i vlada članica EU u Briselu je 24. juna 2011. usvojena Dunavska Strategija EU kojom je planirano investiranje od 100 milijardi evra do 2013. godine u cilju ekonomskog razvoja u jednom od najvećih rečnih basena na svetu. Svih 14 dunavskih (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Madjarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina) zemalja biće suočeno sa dvostrukim izazovom da osiguraju ekonomski razvoj tog regiona i da zaštite svoju životnu sredinu.

“Dunavska Strategija objedinjuje nekoliko inicijativa koje, ako bi se sprovodile zasebnono, ne samo što bi bile neefikasne nego i kontraproduktivne: na primer, dok bi se ulagalo u povratak populacije visoko ugrožene dunavske morune, ta strategija bi mogla u isto vreme da pomogne u izgradnji staromodne infrastrukture za navigaciju, čime bi se blokirali migratorni putevi i samim tim mrešćenja morune, a to dovodi populaciju riba do rizika od istrebljenja” rekao je Sergej Moroz, stručnjak za politiku voda WWF-a.

Mada Strategija ne podrazumeva dodatno finansiranje od strane EU, 100 milijardi je već bilo namenjeno za taj region po kohezionoj politici EU, za period izmedju 2007 i 2013. godine.

“100 milijardi evra uloženo na pravi način može preobraziti region Dunava u model za jedno moderno, propsperitetno i zeleno društvo koje se u isto vreme razvija i štiti svoj ogromni prirodni kapital, umesto da ga uništava. Treba da ulažemo, na primer, u inovativne brodove koji su u skladu sa rekom, u gradjevine koje su energetski efikasnije, u solarnu i energiju vetra, oporavak plavnih nizija i u zaštitu biodiverziteta. Postoji ovde izuzetno veliki prirodni potencijal, na nama je da odlučimo da li ćemo da ga koristimo mudro ili da ga uništavamo” – istakao je Moroz.

Reke i šume u dunavskom regionu pružaju širok spektar besplatnih dobrobiti koje su od suštinske važnosti za ljudsko dobrostanje i ekonomiju. Dunavske šume skladište ugljenik u ukupnoj vrednosti od 29 miliona evra godišnje, a 1 hektar funkcionalne dunavske plavne nizije pruža koristi vredne čak 500 evra godišnje (npr. prečišćavanje vode, ublažavanje posledica poplava, omogućavanje mrešćenje riba).

Za dodatne informacije: Studija WWF o uslugama ekosistema u basenu reke Dunav:http://www.wwf.eu/freshwater/freshwater_publications/?198271/Valuing-and-conserving-ecosystem-services-a-scoping-case-study-in-the-Danube-Basin

Više informacija:
Duška Dimović, WWF Danube-Carpathian Programme, 063 381 490 email: ddimovic@wwfdcp.org
Sergey Moroz, WWF European Policy Office, +32 2 740 09 23, email: smoroz@wwf.eu
Irene Lucius, WWF Danube-Carpathian Programme, +43 676 84 27 28 215, email: ilucius@wwfdcp.org

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.