Posts tagged as: Održivi razvoj back to homepage

U Briselu usvojena Dunavska strategija U Briselu usvojena Dunavska strategija(0)

Na sastanku šefova država i vlada članica EU u Briselu je 24. juna 2011. usvojena Dunavska Strategija EU kojom je planirano investiranje od 100 milijardi evra do 2013. godine u cilju ekonomskog razvoja u jednom od najvećih rečnih basena na svetu. Svih 14 dunavskih (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Madjarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina) zemalja biće suočeno sa dvostrukim izazovom da osiguraju ekonomski razvoj tog regiona i da zaštite svoju životnu sredinu.

“Dunavska Strategija objedinjuje nekoliko inicijativa koje, ako bi se sprovodile zasebnono, ne samo što bi bile neefikasne nego i kontraproduktivne: na primer, dok bi se ulagalo u povratak populacije visoko ugrožene dunavske morune, ta strategija bi mogla u isto vreme da pomogne u izgradnji staromodne infrastrukture za navigaciju, čime bi se blokirali migratorni putevi i samim tim mrešćenja morune, a to dovodi populaciju riba do rizika od istrebljenja” rekao je Sergej Moroz, stručnjak za politiku voda WWF-a.

Mada Strategija ne podrazumeva dodatno finansiranje od strane EU, 100 milijardi je već bilo namenjeno za taj region po kohezionoj politici EU, za period izmedju 2007 i 2013. godine.

“100 milijardi evra uloženo na pravi način može preobraziti region Dunava u model za jedno moderno, propsperitetno i zeleno društvo koje se u isto vreme razvija i štiti svoj ogromni prirodni kapital, umesto da ga uništava. Treba da ulažemo, na primer, u inovativne brodove koji su u skladu sa rekom, u gradjevine koje su energetski efikasnije, u solarnu i energiju vetra, oporavak plavnih nizija i u zaštitu biodiverziteta. Postoji ovde izuzetno veliki prirodni potencijal, na nama je da odlučimo da li ćemo da ga koristimo mudro ili da ga uništavamo” – istakao je Moroz.

Reke i šume u dunavskom regionu pružaju širok spektar besplatnih dobrobiti koje su od suštinske važnosti za ljudsko dobrostanje i ekonomiju. Dunavske šume skladište ugljenik u ukupnoj vrednosti od 29 miliona evra godišnje, a 1 hektar funkcionalne dunavske plavne nizije pruža koristi vredne čak 500 evra godišnje (npr. prečišćavanje vode, ublažavanje posledica poplava, omogućavanje mrešćenje riba).

Za dodatne informacije: Studija WWF o uslugama ekosistema u basenu reke Dunav:http://www.wwf.eu/freshwater/freshwater_publications/?198271/Valuing-and-conserving-ecosystem-services-a-scoping-case-study-in-the-Danube-Basin

Više informacija:
Duška Dimović, WWF Danube-Carpathian Programme, 063 381 490 email: ddimovic@wwfdcp.org
Sergey Moroz, WWF European Policy Office, +32 2 740 09 23, email: smoroz@wwf.eu
Irene Lucius, WWF Danube-Carpathian Programme, +43 676 84 27 28 215, email: ilucius@wwfdcp.org

Šta je „održiva zajednica“? Šta je „održiva zajednica“?(0)

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne sredine istovremeno i nezavisna i međusobno povezana. Da bi istakli važnost razmatranja i usklađvanja ovih pitanja, mnogi koriste analogiju tronožne stolice. Same noge predstavljaju ekonomsku, društvenu i komponentu životne sredine a sedište stolice predstavlja samu održivost. Dovoljno je da jedna od ovih nogu nije zdrava, stolica se urušava i održivost ne može biti dostignuta.

Ekonomska pitanja uključuju dobre poslove, dobru zaradu, stabilan biznis, odgovarajući tehnološki razvoj, razvoj poslovanja, itd. Ukoliko zajednica nema jaku ekonomiju, sigurno je da ne može biti zdrava niti održiva na duži vremenski period.

Sa stanovišta životne sredine, zajednica može biti održiva jedino ukoliko ne degradira svoju životnu sredinu ili ne upotrebljava iskoristive resurse. Pitanja životne sredine uključuju i zaštitu ljudskog i zdravlja životne sredine; zdravlje ekosistema i staništa; smanjenje i/ili eliminaciju zagađenja vode, vazduha i zemljišta; obezbeđenje zelenih površina i parkova za divlje životinje, rekreaciju, i druge upotrebe; upravljanje ekosistemima; zaštitu biološke raznolikosti (biodiverziteta); itd.

Zajednica, takođe, mora imati u vidu i društvena pitanja. Ukoliko zajednica ima značajne društvene probleme, poput rasprostranjenog kriminala, ona ne može biti ni zdrava ni stabilna duži niz godina. Štaviše, takva zajednica najverovatnije neće biti u stanju da adresira druga važna pitanja zajednice, poput problema životne sredine, s obzirom da je prezauzeta svojim društvenim problemima. Društvena pitanja adresirana u stremljenjima ka održivosti zajednice uključuju obrazovanje, kriminal, ravnopravnost, posebne probleme zajednice, javne građevine, duhovnost, itd.

Šta je održivost? Šta je održivost?(0)

Nesporazumi postoje oko preciznog značenja termina „održivost“. Termin se upotrebljava u različitim kontekstima, uključujući razvoj, gradove, poljoprivredu, ekonomiju, tehnologiju, životnu sredinu, građevine, itd. Konfuzija oko značenja ovog termina rezultat je njegove upotrebe u različitim kontekstima u kojima se obično i različito definiše. Najčešća početna definicija ovog termina je u kontekstu razvoja. Održivi razvoj onako kako ga definiše Komisija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija) u izveštaju iz 1987. godine podrazumeva razvoj koji potrebe sadašnjosti ne pretpostavlja mogućnosti sledećih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe.

Takođe, „održivi razvoj“ u pojedinim slučajevima nosi i negativnu konotaciju s obzirom da je pre često korišćena i povezivana sa razvojem svih drugih država, pre nego SAD. Takođe, pojedini su mišljenja da upotreba reči „održivost“ prenaglašava pitanja ekonomije. Štaviše, termin „održivi razvoj“ ne neophodno prepoznaje važnost lokalnih zajednica. „Održivi razvoj“ obično se definiše tako različito iz razloga njegovog fokusa na smisao zajednica i njihovih važnosti. Gradovima širom SAD pre su uobičajeni termini „održivi gradovi“ ili „održive zajednice“. Od kada su ruralna područja, mali gradovi i predgrađa počela da primenju projekte održivosti termin „održive zajednice“ sve češće je u upotrebi.

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP) Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP)(0)

Održiva potrošnja i proizvodanja (OPP) holistički je sagledana perspektiva društva i ekonomija usklađena sa ciljevima održivosti. OPP možemo definisati kao: “proizvodnju i upotrebu dobara i usluga na način koji odgovara zadovoljenju osnovnih potreba i obezbeđenju boljeg kvaliteta života, minimizirajući upotrebu prirodnih resursa, toksičnih materijala i emisiju otpada i zagađivača tokom čitavog životnog ciklusa tako da se ne ugrozi zadovoljenje potreba budućih generacija”, Ministarstvo životne sredine Norveške, 1994. godine.

Termin održiva potrošnja i proizvodanja (OPP), prvi put upotrebljen u internacionalnoj Agendi 21 (na Samitu u Rio de Ženeiro, 1992.), za identifikaciju neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje kao glavnih uzroka neprekinutog pogoršanja životne sredine u svetu.

Nakon toga, Samit u Johanesburgu 2002. godine pozvao je na planiran desetogodišnji razvoj programa u cilju podrške nacionalnih i regionalnih inicijativa kako bi se ubrazalo dostizanje održive potrošnje i proizvodnje.

U cilju razvoja programa zacrtanog u Johanesburgu, “Marakeš proces” je pokrenut na međunarodnom eksperstkom sastanku održanom u Marakešu, u Maroku, 2003. godine.

Sledeći sastanak eksperata sa ciljem koordinacije napora ka održivoj potrošnji i proizvodnji održan je u Kosta Rici 2005. godine, a kasnije u Stokholmu, 2007. godine.

Četvrti međunarodni ekspertski sastanak planirano je da se održi 2009. godine, međutim nakon dva odlaganja 2009. i 2010. godine, održan je u Panami, januara 2011. godine.

Svakako jedna od važnijih preporuka proisteklih iz pomenutih međunarodnih ali i održanih regionalnih sastanaka Marakeš procesa jeste razvoj nepropisanog uputstva za podršku implementacije nacionalnih OPP programa i akcionih planova koji možete pogledati ovde. Ovo upustvo razvilo je UNEP i ono obezbeđuje praktične korake za razvoj i monitoring nacionalnih OPP akcionih planova i indikatora kako bi se pratio progres prema OPP. Upustvo, takođe, istražuje mogućnosti uključivanja OPP-a u postojeće nacionalne politike poput strategije održivog razvoja i strategije smanjenje siromaštva. Ono ilustruje studije slučaja pojedinih razvijenih i zemalja u razvoju koje su već institucionalizovane nacionalne OPP programe.

 

Klimatske promene Klimatske promene(0)

Globalna klima se menja. Srednja godišnja temperatura – globalno i u Evropi – nastavlja da raste. Globalno ona je porasla za 0.74 oC u periodu od 1906. do 2005. godine. U Evropi srednja godišnja temperatura je za 1,4 oC veća od one u predinustrijskom periodu sa poslednjom najtoplijom dekadom u poslednjih 150 godina, i 1998. i 2006. najtoplijim godinama do tada (IPCC- Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007). Tokom ovog veka globalna temperatura porašće za 1.8 – 4.0 oC. Najtopliji delovi Evrope, predviđa se, biće oni na istoku i jugu kontinenta.
Nivo mora je u porastu, a topljenje glečera se ubrzava. Globalni srednji nivo mora u porastu je za 1,7mm godišnje tokom XX veka, a predviđa se da će narasti od 0,18 m do 0,59 m u XXI veku (IPCC, 2007).
Već je uočen uticaj klimatskih promena na prirodne ekosisteme, biodiverzitet, ljudsko zdravlje i vodne resurse – poplave i suše, a projektovano je i njeogovo povećanje. Zemlje u razvoju najviše će osetiti štetu od klimatskih promena, s obzirom na nedostatak finansijskih i tehničkih kapaciteta da se prilagode, na primer, suši ili da umanje štetu od poplava.
Klimatske promene utiču na mnogo ekonomskih sektora uključujući šumarstvo, poljoprivredu, turizam i osiguravajuće kompanije. Poslednjih godina, na primer tokom leta 2005, obilne padavine si dovele do razarajučih poplava u istočnom delu Evope, naročito u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Makedoniji, stvarajući veliku štetu imovini, infrastrukturi i poljoprivredi. Ovakvi uzgredni događaji ne mogu se pripisati samo klimatskim promenama, već kao prikaz onoga šta može da postane učestalo ako se klimatske promene nastave. Ali nisu svi uticaji klimatskih promena negativni: na primer poljoprivredni sektor u pojedinim delovima može da ima koristi od porasta temperature.
Postoji povećana zabrinutost naučnika i političara da klimatske promene mogu biti brže i naglešenije nego što se to predstavilo u prethodnim projektima (npr. IPCC). Uz postepene promene, mogu se dogoditi i one ne linearne odn. ne predviđene promene. Iako ovakav scenario nije siguran, tamo gde bi se pojavile napravile bi ozbiljne posledice kao što je pomeranje klimatskog sistema jedne zemlje na drugu u relativno kratkom roku. Jedna takva promena mogla bi biti topljenje ogromnih ledenih površina na Grenlandu i zapadnom Antartiku, što bi oslobodilo dovoljno vode da se poveća nivo mora za 13 metara, i to je nešto što bi se moglo dogoditi tokom sledećih hiljadu godina.
Čak i ako je globalno zagrevanje u izvesnoj meri posledica prirodnih faktora, najnovija naučna istraživanja pokazuju da se emisije gasova u prethodnim decenijama mogu pripisati ljudskim aktivnostima(IPCC, 2007): ugljen dioksid (CO2) najviše doprinosi zagrevanju do 80% od ukupne emisije gasova. Značajna smanjenja emisije gasova su neophodne da bi se uticaj klimatskih promena držao na podnošljivom nivou.
Klimatske promene i njeni uticaji

Temperatura

Svetska temperatura se počela sistematski meriti početkom 19-og veka, i koristeći indirektne metode, svetske temperature su rekonstruisane u poslednjih 400 milenijuma. Postepene promene u globalnoj temperaturi daju indikaciju osetljivosti pojedinih oblastiv promenama klime (npr. IPCC, 2007: EEA, 2004, 2005).
Povećanje svetske temperature, naročito poslednjih decenija, je jedno od jasnih znakova da se klima menja. Svetska temperatura je sad veća za 0,8°C nego u pre-industrijsko vreme (CRU,2006;GISS/NASA,2006). U proseku, 2005. i 1998. godina su najtoplije zabaležene. Treba napomenuti da je 1998.god. bio snažan El Ninjo, koji reziltira dodatno zagrevanje, gde je 2005.god. bila približno topla ali bez ove pojave.
Ljudsko zdravlje
U većem delu sveta životni vek čoveka se povećava, još se i infatilna i dečija smrtnost smanjuje u većini razvijenih zemljama. Uprkos ovim pozitivnom trendu opadanja primećuje se povećanje u vektorskim (bolesti koje se prenopse preko insekata) i infektivnim bolestima kao što su dengi groznica, malarija, hantavirus i kolera. U dodatku, gradska populacija u večini zemalja u razvoju se povećava, tako da se očekuje povećanje od 50% do 2020.god. Ovakve promene će doneti korist samo ako su propraćene lakšim pristupom uslugama kao što su sanitacija i voda za piće; one takođe mogu dovesti do gradskih problema životne sredine uključujući zagađenje vazduha(olovo u vazduhu i sl.), lošu sanitaciju i loš kvalitet vode za piće, ako se ne poboljša pristup sanitetskim uslugama.

Poljoprivredna proizvodnja

Iako poljoprivreda na globalnom nivou može ostati ne promenjena u pogledu osnovne proizvodnje u uslovima promenjene klime – usled tehnološkog napretka i efikasnije poljoprivredne prakse stvoriće se veliki regionalni jaz; ove razlike će biti manje izražene u Evropi gde je poljoprivreda napredna.
Poljoprivredna proizvodnja može da se izrazi u kvantitetu i kvalitetu. Reakcije pojedinih biljaka na globalne promene će zavisiti od balansa kratkih ciklusa nastalih od povećanja temperature, skraćenog perioda za skupljanje letine, mogućno povećanje letine usled povećanja CO2 u vazduhu i ekonomičnijeg korišćenja vode usled povećanog isparavanja vodene pare iz biljaka. Ovaj balans bi mogao biti veoma subtilan u kontekstu visoko razvijene Evropske poljoprivrede.

Vreme
Sneg i led

Sneg i led i njegove potencijalne promene u toplijoj klimi će imati velik uticaj na Evropske reke i potoke. Planine- prvenstveno Alpi – su izvor većini Evropskih reka kao što su Rajna, Rona i Dunav su zavisne od sezonskog akumuliranja i topljenja snega, tokom leta i jeseni, i otopljene vode iz planinskih glečera. Promene u planinskim površinama pod ledom u Alpima i Finskoj imale bi značajne posledice za reke koje počinju u njima.

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.