Posts tagged as: Srbija back to homepage

Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije Iskorišćeno oko 50 odsto hidropotencijala Srbije(0)

U Srbiji je do sada iskorišćeno 10,1 milijardi kilovat sati godišnje, što je oko 51 odsto tehnički iskoristivog hidropotencijala, rečeno je 24. juna 2011. godine na okruglom stolu, koji je organizovao Balkan magazin.

Kako je rečeno, u 15 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 17,8 MW godišnje se proizvede prosečno oko 53 miliona kilovat sati električne energije.

“Tehnički iskoristiv hidropotencijal u Srbiji iznosi oko 19,8 milijardi kilovat sati godišnje, i to 18 milijardi kilovat sati godišnje na objektima kapaciteta većeg od 10 MW, dok je oko 1,8 milijardi kilovat sati godišnje moguće dobiti izgradnjom više od 850 malih hidroelektrana”, rekao je direktor Sektora za strategiju i investicije u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

Predstavnik Ministarstva infrastrukture i energetike Nikola Rajaković je kazao da se rezultati u izgradnji hidroelektrana u poslednje tri godine nisu dovoljni, kao i da državna administracija i lokalne samouprave moraju ubrzati rad.

Rajaković je kazao da je jedan od razloga za sporost projekata i to što investitori završe jednu fazu, a ona shvate da više nemaju novca.

Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović je kazao da je iz medija saznao da se radi novi zakon o energetici i ukazao da je to jako loše.

“Energija se mora proizvoditi, to niko ne spori, ali ključni problem je nedostatak procedura”, rekao je on i dodao da država mora raspisivati koncesije kako bi investitori jasno znali proceduru, a ne da se posao daje onom koji prvi dodje.

Marjanović je dodao i da male hidroelektrane malo zagadjuju životnu sredinu, ali da se mora znati da se izgradnjom brana menja životna sredina.

Prema njegovim rečima, ako bi se na vodnim tokovima Srbije izgradilo svih 850 hidroelektrana bio bi uništen hidropotencijal države.

Kako je rečeno na okruglom stolu, najveći hidropotencijal je na rekama Dunav i Drina.

Izvor : (Beta)

 

Energetski potencijal vetra u Srbiji Energetski potencijal vetra u Srbiji(0)

S obzirom na trenutni tehnološki nivo, ukupni potencijal energije vetra u Srbiji (prema podacima istraživanja objavljenog na http://www.serbia-energy.com) iznosi oko 1300 MW instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji. Ovi kapaciteti potencijalno mogu proizvesti oko 2.3 TWh električne energije godišnje.

Glavna područja za dobijanje energije od energije vetra u Srbiji su Jastrebac, Stara planina, Kopaonik, Juhor, Suva planina, Tupižnica, Krepoljina, Ozren, Vlasina, kao I područje grada Vršca.

Posebno je zanimljiva Vojvodina koja gotovo na dve trećine svoje površine ima prosečnu godišnju brzinu vetra od 4 m/s, a neophodni nivo od 5 m/s može se naći na nekoliko lokacija: Vršac (koji je vodeći sa svojih 6,27 m/s), zatim, Bela Crkva, Inđija, Irig, Kikinda, Sombor, Novi Sad i Sremska Mitrovica.

Kada izračunamo potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi pri uslovu da se sav potencijal iskoristi, oko 0,91 KWh po danu, jedva šestina od dnevne potrosnja stanovnika u domaćinstvu u Srbiji od 5.479 Kwh.

Potrošnja automobila Potrošnja automobila(0)

Pogledajmo koliko energije prosečan automobil dnevno troši? To ćemo izračunati sledećom jednačinom:

gde je EPD (energija potrošena po danu), PRD (pređena razdaljina po danu), RJG (razdaljina po jedinici goriva), a EJG (energija po jedinici goriva).

Ako, sada, uzmemo za dnevnu pređenu razdaljinu automobila u Srbiji 30 km, a za razdaljinu po jedinici goriva, tj. potrošnju prosečnog automobila, 12 km po litri: imaćemo, s obzirom da je potrošnja energije po jedinici benzina ili dizela približno 10 kilovat-sat po litri, sledeću jednačinu:

To jest, izračunali smo da prosečan automobil dnevno približno troši energiju od 25 kilovat-sata po danu što je u poređenju sa prosečnom dnevnom potrošnjom energiju u domaćinstvu u Srbiji u 2009. godini od 5,479 kilovat-sata gotovo 5 puta više.

Merne jedinice Merne jedinice(0)

U cilju da približno izračunamo proizvodnju i potrošnju u Republici Srbiji, emisiju CO2, resurse održivih izvora energije i druge važne podatke, koristili smo se metodologijom matematičara David MacKay-a u radu “Sustainable Energy – without the hot air” u kojem je on izračunao potrošnju i proizvodnju u Velikoj Britaniji.

Kao i u pomenutom radu za zajedničku jedinicu svih proračuna koristili smo kilovat-sat (KWh), jedinici koja nam je poznata sa računa za struju. U Velikoj Britaniji, 2000. godine, cena kilovata iznosila je 10 penija, dok je kod nas ona oko 5 dinara.

Kada se govori o snazi, tada je glavna jedinici u svim proračunima Kilovat-sat po danu (KWh/d).

Ponekad se upotrebljava jedinica vat (W). Tada podrazumevamo da je 40 W = 1KWh/d ili da je 1kW=1000 W = 24 kWh/d.

Da bi ovo bilo jasnije pogledajmo primer sijalice od 40 W. Ona ako je uključena čitav dan, koristi jedan kilovat-sat po danu (1 kWh/d).

Drugi primer, toster, kada se uključi počinje da troši snagu od 1 kilovata. On taj kilovat troši sve dok je uključen. Drugim rečima, toster (ukoliko je stalno uključen) troši kilovat-sat (kWh) energije po satu, tj. 24 kilovat-sat po danu (24 kWh/d).

Jedan kilovat-sat odgovara energiji od 3,6 miliona đula ili 3,6 MJ.

Snaga od jednog đula po sekundi naziva se jedan vat (W). Hiljadu đula po sekundi je jedan kilovat. Kada kažemo da toster troši 1kW to ne znači da on troši 1kW po sekundi.

Kada kažemo da nuklearka proizvodi jedan gigavat to znači da ona proizvodi milijardu vati, jedan milion kilovati, ili 1000 megavati. Tj. možemo reći da jedan gigavat troši milion tostera.

Nikad ne govorite “jedan kilovat po sekundi”, “jedan kilovat po satu” ili “jedan kilovat po danu”. Nijedna od ovih nije mera za snagu. A s obzirom da je potreba ljudi da govore “po sekundi” ili slično, kada govore o potrošnji svog tostera, navelo nas je da za jedinstvenu jedinicu svih računa na ovom sajtu koristimo “kilovat-sat po danu”.

Contacts and information

„Centar za održive zajednice“, nevladina je organizacija sa sedištem u Novom Sadu čiji je cilj zaštita životna sredine, održivi razvoj, promocija održive proizvodnje i potrošnje, univerzalnih ljudskih prava, dobrobiti za životinje i prava potrošača.

Social networks

Most popular categories

Buy This Theme
© 2011 Gadgetine Wordpress theme by orange-themes.com All rights reserved.